Zašto Medeja ubija svoju djecu? Zato da to ne biste učinili vi sa svojom! Film je puno više od zabave. Bolje je promatrati eksplozije na filmu nego na ulicama! Dobro i zlo nisu razdvojeni. To je već shvatio Toma Akvinski. U filozofiji, ti koncepti su povezani s misticizmom. Treba dakle prijeći zlo da bi se došlo do dobrog. Zlo je samo redukcija dobrog – tim riječima obratio se novinarima sumanuti Bruno Dumont nakon projekcije druge sezone svoje mini TV serije »P’tit Quinqin«, snimljene u produkciji respektabilnog ARTE-a. Njene nove četiri epizode premijerno su prikazane ovih dana u sklopu Locarno Film Festivala pod nazivom »Coincoin et les Z’inhumains«. Naravno Dumontov pristup dobru i zlu ne priziva samo njegove rane studentske dane koje je proveo na katedri filozofije, već i emanira autorov snažni interes za teologiju. To je već dokazao i njegov debi »La Vie de Jesus«.
Mnogi nisu očekivali da će se jedan tako seriozan autor poput Dumonta upustiti u snimanje tako zabavne i prokleto duhovite TV serije. Zato je ona njegov definitivni iskorak u neistraženu zabavnu (televizijsku) zonu. Možemo li zamisliti komediju u režiji Tarkovskog, Dreyera ili Antonionija? Takav je otprilike bio Dumontov iskorak s operacijom zvanom »P’tit Quinquin«. Prije bismo naime mogli očekivati da će Tsai Ming-liang snimiti akcijski blockbuster nego da će nas Dumont nasmijati u seriji grotesknih gegova. I da će naturščik Bernard Pruvost, koji se samo par mjeseci prije no što ga je Dumont angažirao za ulogu inspektora Van Der Weydena strogo bavio vrtlarenjem, ubosti najkomičniji lik viđen u francuskom filmu u zadnjih desetak godina, pa i šire. Zato se Dumontova odluka o snimanju »Malog Quinquina« u formatu Cinemascopea, koju je mogla vidjeti i motovunska publika u formi cjelovečernjeg filma, doima krajnje radikalnom i definitivnom. Kao što je radikalna i autorova odluka da snimi njen nastavak. Nakon serije ozbiljnih projekata, Dumont je očito vapio za nečim puno ležernijim.
Mali i veliki
Ono što »Coincoin et les Z’inhumains« povezuje s Dumontovim »ozbiljnim« radovima je njegov neizostavni Pas-de-Calais, konkretnije, njegovom Cote d’Opale sa svojim pješčanim plažama i dinama. »Snimam ono što ne razumijem«. To je bio i ostao autorov raison d’etre. Zato je njegov opus vječni sraz prirode i društva. Jer ako su stabla prirodna, takvi moraju biti i ljudi. Tek nakon toga dolazi ono artificijelno i nevidljivo. Ali najprije treba krenuti od prirode i kreatura koje se doimaju stvarno poput nje. »Razlika između filma i televizije je tek u gledateljima. Ispred filmskog platna oni su mali. Ispred TV ekrana oni postaju veliki. Zato trebate izmijeniti neke vrijednosti da biste se našli na nivou gledatelja«, kaže Dumont. S druge strane, TV serija pomaže njenu autoru da prati junakovu dob, adolescentne nemire i sazrijevanje. U »P’tit Quinquinu«, Alane Delhaye, koji je portretirao klinca iz naziva serije, bio je pubertetlija. U »Coincoin det les Z’inhumains« on više nema 13 godina, već je riječ o sedamnaestogodišnjaku.
No za Dumonta komedija ima u sebi nešto filozofsko i uvijek mora biti spremna na rizike. Ona priča o dubokim i kompleksnim stvarima na krajnje jednostavan način. Zato je komedija kao žanr idealna da se stvari istraže ambivalentnim putem. Zato u drugoj sezoni glumačka ekipa ostaje ista. Iako Quinquin sada postaje Coincoin. Ne zato što je postao četiri godine stariji, već zato što se suočio s neobičnom alienskom epidemijom u formi crne sluzave magme koja pada s neba. Razlika je i u tome što je njegova voljena Eve sada u lezbijskoj vezi s farmericom Corinne. »Takav je moderni svijet s internetom i svim tim stvarima«, prokomentirat će inspektor njen androgini look. Novost druge sezone je i pojava ultradesne stranke Le Bloc koja priziva Marine Le Pen i njenu Nacionalnu frontu. Novost je i junakova Panda, koja zamjenjuje njegov motor iz prethodne sezone. Novost su i autorove ironične aluzije na pedofilske skandale u katoličkoj crkvi.
Strahovi od aliena
