Al Pacino je stigao na Lido ne samo zbog filma »Wilde Salome« već i kako bi primio nagradu Glory to the Filmaker 2011 – nagradu za životno djelo i sve njegove zasluge u radu na filmu i u kazalištu.
– Ima stvari koje mislim da je bolje da nisam napravio, no ne žalim što jesam jer to je tako u životu… Mislim da ima još mnogo filmova koje mogu napraviti, a s tim u svezi odlučio sam da svaki slijedeći koji budem radio – mora za mene imati posebno značenje, rekao je Al Pacino kratko se osvrnuvši na svoju karijeru. Preostali dio susreta s novinarima Mostre, iskoristio je kako bi govorio o svom najnovijem projektu »Wilde Salome«, koji se posve razlikuje od filma »Richard III«, koji je radio po Shakespeareu:
– Možda je teško opisati o čemu se radi u filmu »Wilde Salome«, no ukratko, posvetio sam se još jednom velikanu riječi – Oscaru Wildeu.
»Wilde Salome« u stvari nije niti dokumentarni film, niti biografija – ni ja osobno nisam znao točno kuda idem s ovim projektom. Imao sam samo viziju svega, ali nisam imao priču. Želio sam napraviti neku vrstu kolaža koji bi na kraju ipak dao gledatelju ideju onoga što sam želio reći, a želio sam kazati mnogo toga o Oscaru Wildu i njegovim borbama. Moja ideja je bila stvoriti nešto što će otkriti stvari i o meni samom.
Kada sam radio »Richarda III«, jedini cilj mi je bio što više približiti publici Shakespeara, jer u Americi ovaj velikan nije pretjerano blizak ljudima, iako ima nekoliko glumaca koji ga savršeno interpretiraju. Stoga sam napravio dokumentarni film.
S Oscarom Wildeom želio sam nešto drugo – on je pisac i genij, apsolutno ispred svoga vremena i ja sam želio prikazati upravo to: njegovu inventivnost, stil i teme, a sve to preko »Salome«, njegove drame koja zasigurno nije odraz njegovog stila. Nisam želio biti previše očit, no ipak prikazati sve predrasude kojima je bio izvrgnut. Njegova seksualnost je bila presudna za njegov pad, no on je bio vozionar i superiorni mislilac, poseban kao osoba i velikan umjetnost. Sve te stvari o njemu ja sam dotaknuo, ne želeći ulaziti duboku u tematiku.
Al Pacino je također otkrio novinarima što ga je to očaralo i zašto je počeo snimati filmove:
– Prije 25 godina – ratrgan između filma i kazališta – osjetio sam nemir i tada mi je već palo na pamet da pokušam snimati filmove. Nitko ne zna za te moje prve pokušaje, ali kada sam počeo snimati zaljubio sam se u ideju da sam režiram film. To mi se činio vrlo ambiciozan izazov. Osim toga, postao sam mnogo ljabazniji prema redateljima, jer sam konačno razumio i njihov rad.
