Vrli Frljić/Blaževiću, štovani Dvojče, kako bi rekla Snježana Banović, bez kormilara! Samo sam čekao da počnete tvrditi kako sam ja sam skinuo svoj komad s vašeg repertoara. Alzheimer bio bi priličan mojoj dobi, čudi me da taj gospodin vas već posjećuje. Niste li, naime, prije neki dan, otpisujući me napisali: »MI smo onda od tog autora ODUSTALI«. Dakle, stoji li to crno na bijelo u »Novom listu« ili ne stoji? I još čekam da mi netko kaže da sam skinuo svoj komad radi novca. Sve je odmah jasno. Čim se spomene novac, raspra postaje ozbiljna, kao što razgovor o povijesti odmah postaje ozbiljan čim se spomene krv.

   U stvari, nakon ekskluzije koja, eto, traje već dva i po desetljeća, s malim intermezzom prije mojega protjerivanja iz ZKM-a, jedva sam čekao doći u priliku skinuti neki svoj komad; pa još »Hrvatskog Fausta«, taj tamni predmet žudnje tako mnogih koji se inače odijevaju u zastave valjda svih boja u spektru.

  

Obmanjivanje javnosti

Otud sam, u razumljivoj želji da i dalje oduzimam svom komadu pravo javnosti, pisao vam sljedeće: »Prespavaj, Olivere, daj si vremena i napravi posao!« No ta poruka ne ide vam u račun. Kad već prenosite privatnu prepisku, zašto ste tako selektivni? Prijedlog da ZAJEDNO odlučimo o nekom drugom terminu sigurno nije skidanje predstave. Skepsu da se »HF« može učiniti za manje pokusa no što si je Frljić odredio za »Kerempuh« vi, začudo, držite smislenom. Pa u kojem je grmu onda zec? Netko tko je kao ja promijenio sedmu banku u sitniš, izričući formulaciju »drugo vrijeme« koju citirate, sigurno nije mislio na »neku drugu eru«. Zašto dakle i dalje, upotrijebit ću vašu formulaciju, obmanjujete javnost?

   Zašto ne kažete ono što je sada već svima jasno: NIKADA niste ni kanili baviti se mojom dramom. Vaši »autorski projekti« isključuju takvu staromodnu besmislicu: baviti se nekim tekstom. A eto, nisu ni meni potrebni vaši »autorski projekti«. Pa zašto ste onda tako gromovito najavljivali režiju mojega komada i stavili ga ne samo u pretplatu, već i kao neku vrstu okosnice svojeg četverogodišnjeg repertoara?

   Ono čime se vi sada bavite meni je 1979. bila tek daleka priprema: rovanje po dokumentima i novinama. Tih godina još nije bilo Wikipedije. Otuda vama danas nije osobito teško koordinirati, na svoj izobličujući način, poneki izvor na koji ste naletjeli bauljajući (danas se ljepše kaže: surfajući) internetom. I eto ti ga na: već sutradan to je prizor predstave. Dan-dva kasnije to je već i predstava.

Dok traje, traje

Vrli Dvojčeki, meni se sad više ne čini da ste vi potpuno bez kormilara. Matoš je davno kliktao: »Idemo za Avanturom, našom Gospođom!« I šaptao je u postelji bolnice na Mirogojskoj cesti, s već probušenim grkljanom to isto, stari, pregaženi romantik. Vaš je poklič, koji nevješto skrivate kojekakvim vatrometima, ovaj: »Idemo za Konjunkturom, našom Gospođom!« Dok traje, traje.

   Konjunktura, ali, ove vrste nešto je vrlo oročeno. Iza vas već se tiskaju mlađi, još brutalniji, još brži na okidaču. Oni su već danas u stanju učiniti isto što i vi, i to za upola kraće vrijeme, na radost kazališnih uprava. Nije daleko dan kad će glumčad izlaziti pred publiku kao što se izlazi na set sapunice: čak ni ne pročitavši »scenarij« jerbo za tako nešto staromodno neće biti vremena. Bit ću slobodan postaviti jedno pitanje: Zašto bi ljudi dolazili u teatar na sapunice kad ih mogu KONZUMIRATI u toplini svojih domova?

   Uzgred, čemu žuč i vrijeđanje? Pa vi idete ususret novom trijumfu; vaši vijenci već se pletu. Svirat će se, kao uvijek u vašim predstavama, odlična glazba. Dobit ćete sve nagrade, i u Hrvatskoj i »u regionu«. Bit će doduše nešto gunđanja, ali vi svaki otpor držite dobrodošlom reklamom. Pa što vam onda nije pravo kad je sve za vas, u najboljem od svjetova koji začudo tako krepko hoćete kritizirati, tako sjajno posloženo? – piše u reagiranju autor »Hrvatskg Fausta« Slobodan Šnajder.