RIJEKA U  okviru novog  programskog  ciklusa  Gradske knjižnice Rijeka svaka  četvrta književna srijeda  bit će posvećena  stripovima. Dok je prva  posvećena  beletristici, druga  predstavljanju posebno zanimljivih biblioteka u suradnji s izdavačima,  a  treća publicistici, svake četvrte  srijede  u Filodrammatici knjižničarke  će publici  predstavljati stripove koje smatraju kvalitetnima.

– Tu smo  da  publici zainteresiranoj za čitanje stripova  pokušamo olakšati  snalaženje  u toj možda  neshvaćenoj umjetnosti. Želimo  im prenijeti  da je  i to  štivo  koje može zabaviti, nasmijati,  dati im da razmisle.  Ponekad  20-30  stranica stripa  može  biti jednako kvalitetno kao 200-300 stranica nekog  uobičajenog  štiva, kazale su knjižničarke  Ljubica Mihajić  i Vesna Kurilić  na prvom  susretu  održanom preksinoć.

Prvi  je susret  bio  posvećen  antropomorfnim likovima u stripovima,  a premda  nije privukao  osobitu  pozornost  publike,  knjižničarke  to nije omelo da  s malobrojnima  posjetiteljima  entuzijastički  podijele vlastita iskustva čitanja, zapažanja i preporuke.

Na  vrhu  top  ljestvice   našao se kultni  strip  »Maus«  autora Arta Spiegelmana,  autobiografski  crtani  roman o holokaustu  koji  priča  o Vladeku Spiegelmanu, poljskom Židovu koji je preživio strahote Auschwitza  i njegovu sinu, crtaču stripova.  U stripu  koji  je  1992. godine nagrađen Pulitzerovom nagradom,  svi  ljudski  likovi  prikazani su kao životinje. Tako mačke utjelovljuju  naciste,  a miševi Židove.

Posebnu pažnju zavrjeđuje  i  strip  »Blacksad«  crtača  Juanja Guarnida i pisca Juana Diaza Canalesa.  Za razliku od  »Mausa«  s gustim crno-bijelim crtežima u kućicama, ovaj je strip  kadriran  i teče  kao film, s puno  velikih  i vrlo detaljnih kadrova, a  crtež je  akvareliran.  Glavni  je junak  detektiv  John Blacksad,  prikazan  kao  crna pantera,  a  sadržajno se radi o pravom noir krimiću.

Od stripova  domaćih autora  posebno  su istaknute  »Vučine« Sonje  Gašperov.  Kroz obitelj vukova  koja  predstavlja  obitelj autorice ovaj strip-serijal  na duhovit  način  govori o hrvatskoj  svakodnevici.

Korisnici  Gradske knjižnice Rijeka,  kako navode  knjižničarke, inače pokazuju veliko  zaimanje za stripove,  od onih  najmlađih kojima se u »Striboru«  između  ostalih  nude  i  lektirni  naslovi  pretočeni u stripove pa  do odraslih, među kojima prevladava  muška populacija  u dobi  od  tridesetak godina. U odnosu  na druge čitatelje specifičnim ih čini to što sami prebiru po policama  i za razliku od  publike  koja čita uobičajenu  beletristiku, u pravilu ne traže preporuke.  Zbog toga  knjižničari  sa stripoljupcima  imaju  i manje kontakata.  Oni  točno  znaju što žele,  a   odabirom  stripova  često  iskazuju vjernost  pojedinim  ilustratorima.  

Sljedeća strip srijeda bit će posvećena superjunacima