Jaka kontra, još jedna i čekam skok. Ali skoka nema. Nije strijelka? Možda nešto drugo? Nema veze, to je velika riba! Počinje borba. U nekih 5 minuta ribu dovedem u blizinu čamca. Ne vidi se dobro koja riba je u pitanju. Prijatelj kaže da je gof i u tom momentu riba jako zaroni prema dnu…
povezane vijesti
- Projektni ekodan u OŠ Frane Petrića: Robotski pas “oživljen” uz pomoć programa umjetne inteligencije
- Dobra priprema je pola uspjeha. Složio poseban predvez pa ulovio kapitalnog kantara
- Jeste li sigurni u boju ješke i olovnice koju koristite u ribolovu? Možda bi trebali razmisliti o tome kako to ribe doživljavaju
Iz Slovenije, točnije iz Solkana nam se javio Luka Cej, ribolovac koji je krajem ljeta na Cresu uspio nasukati lovinu po kojoj će itekako zapamtiti svoj godišnji odmor. Evo kako je to bilo:
– Bila su to tri dana panule sa živom iglicom. Prvi dan više od sat vremena za dvije iglice i to male. Puštam sistem i čekam. Prije mraka griz, a od iglice je ostala. Struna oštećena. Kažem, tu ima strijelke.
Drugi dan opet prije mraka ista priča. Taj put nije ostala ni glava. Treći dan, četiri igle u 20 minuta i onda tri sati panule bez griza. Super početak godišnjeg odmora – priča nam Luka.
– Isti dan poslijepodne žene kažu:
– Odvedite nas na Puntu Križa na kupanje…
OK, i to se mora. Idemo mi od Osora prema Punti Križa. Bližimo se pošti gdje smo prošlih dana imali puno lijepih markatura na sonderu. Kažem društvu:
– Možemo mi malo smanjiti brzinu pa da ja povučem neku varalicu?
Kažu da može što je super. Zaustavljam čamac, uzmem štap i varalice. Šta da namontiram? Nešto za strijelke? Popper? Ajde, nekad bude, da probamo nešto novo. Uzmem veliki popper iz Decathlona, kojega mi je poklonio prijatelj, bacam u more i na 5 čvorova mi izgleda OK. Puštam 50-ak metara i idemo – nastavlja Luka svoju priču.
Vučemo uz obalu po dubini nekih 12 metara preko plićaka i razgovaramo. U jednom momentu rola zazuji, a štap se savije! Prijatelj mi dodaje štap i sad postaje ozbiljno.
Jaka kontra, još jedna i čekam skok. Ali skoka nema.
Nije strijelka? Možda nešto drugo? Nema veze, to je velika riba! Počinje borba. U nekih 5 minuta ribu dovedem u blizinu čamca. Ne vidi se dobro koja riba je u pitanju. Prijatelj kaže da je gof i u tom momentu riba jako zaroni prema dnu.
Možda je stvarno gof? Opet ju dignem i taj put zapliva bočno pored čamca kad sam je jasno i vidio. Lica! Tako velike do sada još nisam vidio!
Riba dva metra od čamca, glava joj je iznad vode, štap i upredenica na limitu. Prijatelj Žan Marinič uzima podmetač, ali je riba prevelika.
Tražim gaf, zaboravio sam ga kući. Jao! Na čamcu nervoza brzo raste. A onda se Žan sjeti konopa sa karabinom. Uzima taj konop iz bokaporta i kači ribu kroz škrge. Zajedno dižemo ribu na brod i tada kreće veselje. Mislim da su me čuli od Premanture pa do Novalje.
OK, to je pobjeda. A šta sada? Šta da uradimo sa ovom ribom? Ja kažem:
– Na gradele!
I tako smo na večer uz pomoć pola kampa ispekli, pojeli i sa vinom zalili 13 kilograma tešku licu. Doživljaj kojeg ni ja ni ostali nećemo nikada zaboraviti – ispričao nam je Luka Cej.
