Iz Benkovca kraj Zadra nam se javio Ante Gašpar, podvodni ribolovac koji ne oklijeva ući u more kad god ga obaveze puste. Pod morem nalazi mir i zadovoljstvo, a onda i bogate ulove od kojih je jedan posljednjih bio svakako pažnje vrijedan. Evo što nam je Ante ispričao o tom svom podvodnom susretu u kojem je riba, naravno, izvukla deblji kraj:

– Evo još jednom nevjerojatan i skoro filmski ulov, a drugačije s licom ne može ni biti.

Toga dana kad sam je ulovio nisam puno ni očekivao šta se tiče ulova jer je danima prije bilo najprije olujno jugo, pa kiša, pa bura…

More je kod Paškog mosta bilo mutno i vidljivost skroz loša, ali eto, onaj glas u meni šta mi uvik kaže ‘ajde, možda i bude nešto’, je bio u pravu ovaj put – priča nam Ante.

– Prva dva sata lova nije bilo ništa, samo nešto sitne ribe i di koji cipal u kraju. Baš ništa dobro za vidjeti…

I kad mi je već pomalo dosadilo, odlučim pogledati malo po rupama. I dok sam se tako vozio brodom prema pošti vidim označenu točku na navigaciji. To je bila rupa u pijesku di sam naša već par hoba do sada pa sam odlučio zastati i pogledati. Tako sam ušao u more i to bez puške. Niti je puška nategnuta bila, a i penta još radi. Računam, sekund posla pa idem dalje – nastavlja Ante svoju priču.

– I taman šta sam zaronia na dva – tri metra kad se lica pojavi ispred mene i počne kružiti oko mene. Ja je gledam i ne mogu virovati da sam bez puške u moru.

Ljut na sebe izranjam, penjem se na gumenjak i natežem pušku. Usput govorim sam sebi da nema od toga ništa i da neće ona čekati, ali opet ulazim i tek šta sam zaronia ona se opet stvori ispred mene.

Pogađam je u sridu da smanjim šanse otkidanja i odmah vidim da je pogodak dobar pa je puštam bez otpora.

I već nakon nekih pet minuta sam je držao u rukama i zahvaljivao moru na poklonu. Znam da će biti onih koji će ovo pročitati s nevjericom, ali će zato oni što su kao i ja konstantno u moru znati da se svašta desi i da nijedan dan na moru nije isti. Ja samo mogu reći:

– I zato ti more hvala! – ispričao nam je Ante Gašpar.