Stajem na nekih 8-9 metara dubine i nadam se da će nešto izaći. I nakon minute i 20 sekundi iz mulja prodire velika glava i lagano ide prema meni. Gledam u nevjerici… Jel' moguće?
povezane vijesti
Velika kiša i neki ludi vjetar koji svako malo minja smjer i slaba vidljivost u moru nisu mi dali neki veliki optimizam za dobar ulov, ali opet, uvik kažem da triba biti uporan i probati.
I taj dan u Novigradskom moru slabo ribe i šta se vidilo sve je bila sitna riba.
Dva sata lova i niti opalia nisam.
Odlučim na kraju odvesti se do jedne pozicije di sam zadnjih par puta viđa brancine kilaše da se drže skupa ali ih nisam dira jer znam da za njima dođu veći.
Ostavim brod tako da me kurenat lagano nosi da pravim što manje pokreta i buke, i nakon par zarona ništa ribe, niti brancina koji su se držali na tim poštama.
Ali nešto mi govori aj’ još malo probaj…
I tako dolazim do konopa koji je vezan za kraj i ide u dubinu do kamenja na nekih 12 metara pa se vučem po njemu skroz lagano sa što manje pokreta.
Stajem na nekih 8-9 metara dubine i nadam se da će nešto izaći.
I nakon minute i 20 sekundi iz mulja prodire velika glava i lagano ide prema meni.
Gledam u nevjerici…
Jel’ moguće?
Okrećem lagano pušku prema njemu, bez puno razmišljanja opalim i na moju radost dobro pogađam.
Brancin počinje ludovati i vući ali ne dajem mu puno prostora.
Dovlačim ga sebi i nožem ga dokrajčim, da se šta manje pati.
Držim ga u rukama i divim se kako je veličanstven znajući da će biti kapitalac.
Vaga potvrđuje moje slutnje i pokazuje 6,4 kilograma šta je moj osobni rekord za brancina. To je ulov koji briše sve loše dane i daje razlog da se opet ode na more…
