Već tri godine zaredom, Berlinale se sustavno suočava s užasima nacizma. Pretprošle godine bio je to najnoviji komad Wernera Schlondorffa (‘Diplomacija’) o bliskom pariškom susretu nacističkog generala von Choltitza i švedskog konzula Nordlinga. Ove godine u konkurenciji je prikazan film ‘Jeder stribt fur sich allein’ u režiji Švicarca Vincenta Pereza s Emmom Thompson i Brendanom Gleesonom u ulozi bračnog para iz berlinskog Prenzlauer Berga koji šalju razglednice s porukama u stilu ‘Zaustavite ratni stroj! Ubijte Hitlera!’.

A u lanjskom izdanju Berlinalea prikazan je ’13 minuta’ Oliviera Hirschbiegela kojim se nastavljaju autorove preokupacije Fuhrerom. U prethodnom filmu (Hitler: Konačni pad) bavio se njegovim posljednjim danima provedenim u berlinskom bunkeru. A sada je fokusiran na Georga Elsera, člana Njemačke komunističke partije poznatije kao Crveni front (Roter Frontkampferbund) koji je pokušao izvesti atentat na Hitlera u minhenskoj pivnici u kojoj je on održao govor. Ali Hitler je izašao iz pivnice 13 minuta ranije.

Povijest i biografski film ostaju Hirschbiegelove konstante. Tako se u autorovu recentnom opusu, Lady D (‘Diana’) ugurala između dva Hitlera (‘Hitler: Konačni pad’, ’13 minuta’) i irskog borca Alistaira Littlea (‘Pet minuta raja’).

No taj isti Elserov biopic gotovo je na granici bezličnosti, tako ispran da se ne želi udaljiti od klasične rekonstrukcije. Jedan stolar koji je mogao promijeniti tijek povijesti da ga njen monstruozni akter nije zeznuo za 13 minuta, postavljen je u krajnje rigorozni i nepropusni prostor filmskog kadra, u kontrapunktu prošlosti i sadašnjosti, svjetlosti i sjene, zatvorenog i otvorenog prostora.

Prizori tenzične interakcije Elsera i šefa Kriminalne policije Arthura Nebea u koju se povremeno uključuje i gestapovac Heinrich Muller, isprekidani su prizorima Elserove mladosti na Bodenskom jezeru u kojima će isplivati na površinu njegov bunt prema nacionalsocijalizmu i ljubav prema udatoj ženi, ali i njegov život s ocem u švapskoj Juri.

Hirschbiegelu kao da se jako žurilo hvatajući junakove pripreme za atentat, iako su upravo one bile i ostale esencijalni elementi za razmijevanje junakove psihe. Zato je puno zanimljiviji onaj ‘zatvoreni’ prostor priče, konkretnije, scene torture čije tenzije puno duguju autorovu sjajnom ‘Eksperimentu’. No koliko god se autorovi filmovi međusobno kontaminiraju istim temama, ta ‘epidemija’ sublimira ono najgore u sebi.

Kao da više ne postoji razlika između rekonstrukcije i prikazivanja prošlosti. Ipak, Hirschbiegelov komad nije mogao doći u naše kinodvorane u boljem tajmingu, dok neki novi Fuhreri inkarnirani u Pegidi i neprikriveno nacističkoj NPD (Nacionalno-demokratska partija Njemačke) nalik našem ‘Hrastu’, koje već ulaze u njemački politički mainstream, egzorciraju duhove njemačke prošlosti. Hoće li se nekom novom Elseru opet dogoditi fatalnih 13 minuta?