MOTOVUN Iako su ovogodišnje izdanje Motovunskog filmskog festivala otvorili fiškali Prodanović i Nobilo, a zatvorio predsjednik Josipović, mislim da je premijaciju trebao uveličati »seljak« Čobanković. Čak tri festivalska filma – Tarrov »Torinski konj«, Cantuova »Žetva« i festivalski laureat »Bikova glava« Belgijanca Michaela R. Roskama, ambijentirani su na farmi. 

Sva tri filma fokusirana su na tijela. U »Žetvi« imamo dvojicu zaljubljenih studenata poljoprivrednog fakulteta koji moraju odraditi praksu na farmi blizu Berlina. A u »Bikovoj glavi« tijelo farmera nakljukano hormonskim koktelima ne razlikuje se od tijela njegovih bikova. Jer, dok promatramo polaganu transformaciju Roskamova junaka u bika, kljukajući se hormonima da bi nadoknadio manjak testosterona nakon što mu je u djetinjstvu jedan nasilni dječak kamenom pretvorio testise u kašu, hormonska mafija paralelno ubrizgava stoci te iste hormone kako bi postala deblja i dala više mesa. 

Trend koji traje

Naravno, tu je i kvintesencijalni Tarr s hipnotičkim minimalizmom »Torinskog konja« kao direktnim potomkom nijemog filma koji združuje Becketta i Nietzchea u pustim krajolicima mađarske puste u kojima kočijaš šiba konja, a pustu šiba ledeni vjetar. Taj isti minimalizam dugog noćnog kadra obasjanog farovima automobila prisutan je i u začudnom uvodu jednog od ponajboljih motovunskih filmova, Ceylanovu »Bilo jednom u Anatoliji«, kad osumnjičenik mora pokazati mjesto u turskoj zabiti na kojem je zakopao žrtvu. 

Ovaj »poljoprivredni« trend koji je zahvatio Motovun nije nikakva novost. Sjetimo se jedne od ranijih motovunskih akvizicija, Frammartinova »Le quattro volte«. Sličnu poetiku reciklira i dokudrama Samuela Colladeya »L’apprenti« (Praktikant) kao neka vrsta hetero pandana Cantuove »Žetve«. A u off program »Tjedan kritike« u sklopu ovogodišnje Mostre uvršten je i film »Marecages« Kanađanina Guya Edoina ambijentiran na jednom seoskom kućanstvu čiji gay podtekst koji združuje sirovost i poeziju filmskog kadra opet bazdi na »Žetvu«.   

Motovunski boškarin

Tim filmovima može se na neki način pridružiti i izvrsni »The Tree« koji je označio transfer francuske redateljice Julie Bertucelli u zonu australskog busha, čiju pustoš razbija jedno smokvino drvo za sječu spremno, jer su se susjedi pobunili da njegovi korijeni uništavaju vodovodne cijevi, premda njegova prisutnost igra na metaforičku duhovnost. Inače, australski film je u Motovunu predstavljen s finom krimi sagom Davida Michoda »Životinjsko carstvo«, iako je prava šteta da nije odabran superiorniji ali ultranasilni »Snowtown« Justina Kurzela koji je već oduševio publiku canneske »Semaine de la critique«. 

Iako vremenske prilike nisu bile naklonjene Motovunu, pa je dobar dio publike ostao kratkih rukava, jer su se u Kino »Bauer« mogli ugurati samo oni najs(p)retniji, ostali su se morali zadovoljiti čašom malvazije i porcijom mesa od boškarina, vjerujemo bez hormonskih injekcija.