Samo na kratko ovaj film izgleda kao prikaz uobičajenih razuzdanosti kalifornijskih mladića i djevojaka, jer uskoro ćemo upoznati pravo lice filma, kao celuloidni putokaz u potpunu i neotklonjivu katastrofu. Scenarist i redatelj Gregg Araki u »Kaboomu« je pokazao ono po čemu je poznat. S filmovima iz devedesetih »The Living End«, »Totally Fucked Up«, »Doom Generation« postao je prvakom američkog »New Queer Cinema« dajući pravo glasa posve marginalni osobama, skidajući etikete o amoralnosti i perverznosti s njihovih života u potpunosti uvažavajući njihovu različitost. Ovisnici o drogama, HIV pozitivni, homoseksualno neutaživi likovi susreću izvanzemaljska bića, gotovo uvijek u grotesknim prigodama s obvezantim raspadanjem mladenačke narcisoidnosti bez znakova razočaranosti. 

 

 Iskričav humor

I »Kaboom« je usredotočen na nekoliko mladih. Biseksualni Smith, promiskuitetna London i lezbijka Stella trate vrijeme u kampusu, uvijek spremni za tjelesne užitke. Smitha progone uznemirujući snovi. Nepoznati ljudi, s životinjskim maskama žele mu nauditi. Preko Smitha ide glavni tijek priče sazdan na teoriji urote. Sekta »Novi poredak« želi uništiti čovječanstvo u nuklearnom holokaustu, a oni bi kao jedini preživjeli zavladali planetom. Vrhovni guru »Novog poretka« je Smithov otac. Smith nikada nije upoznao oca jer mu je majka govorila da je stradao u prometnoj nesreći. 

    Kad ne bi bilo ove smiješne konspiracije akteri »Kabooma« bili bi posvećeni jedino seksu. Prizori seksa nisu eksplicitni. To je uostalom stara stvar. Nisu vezani samo za mlade. I Smithova majka, kad ju sin telefonski nazove, upravo dogovara seks s tamnoputim učiteljem tjelovježbe. Ima iskričavog humora u vezi seksa, a dostava ide preko nezasitne London. 

    Gregg Araki je uvijek stvarao vizualno napadne filmove. Zapazit ćemo zidove soba u tonu ciklame, što u noćnim prizorima – a oni u filmu pretežu – stvara morbidno ozračje. A može proći i kao otrcanost iz jeftinijih motela uz auto-cestu. 

   Stisnut film

Araki je razvidno stisnuo film. Nema velikih prostora, panoramskih snimaka i širokokutnih objektiva, prevladava zbijenost na male odaje u kampusu. I nudistička plaža je kamerom izrazito stisnuta, pa nećemo zamijetiti pučinu ili okolicu. Bitno je samo ono što likovi u kadru govore ili čine. A to nije ništa značajno, već stalno upozorava na ništavnost njihovih života, scenaristički jedva održivim, kao da ih je rodio crtani film. 

    Araki je s vremenom malo posustao pa je tek s filmom »Mysterious Skin« (2004) ponovo izazvao pažnju gledatelja i kritike. »Kaboom« je neprovokativna, mala trash komedija s nepoznatim mladim glumcima i traje 86 minuta. Arakijev film je zabavna zbrka.