Iz Trogira nam se javio Josip Bratinčević sa zanimljivom pričom u kojoj je u ribolov poveo prijatelja Daria s namjerom da ulove zubaca. Evo što nam je Josip ispričao o tom ribolovnom danu:

– Znači ovako ide priča… Prijatelj mi Dario Rozga koji je veliki zaljubljenik u ribolov, uspio me nagovorit da ga odvedem panulavat zubace. Pokušavali su on i neki njegovi prijatelji džigovima i prije, ali im nije išlo. Reka san mu da ću ga odvest, ali da moramo pripremit žive lignje, i tako je on u tu subotu popodne, nako uživljen i pun entuzijazma, otišao na eging i hvatao lignje sve do nedilje ujutro u 3 ure kad smo se dogovorili nać’ samo da bi nama osigura lignje. Ali mu ni to nije pošlo za rukom jer je dobio samo tri sipe – priča nam Josip.

– Tako smo u 3 i po krenili, ja polunaspavan. a on krepan, ali sritan. Usput smo potegli panulu i dobili jednu lignju koja  ga je naravno, poštrapala po faci. Panulavali smo tako do jedno 6 uri pa smo se pribacili na poštu. Nadija san mu tu lignju i da štap u ruku pa smo vukli tu bidnu lignju gori-doli, vamo-tamo u 30, 40, 50, 60 metri, po grotama, po ravnom i – ništa. Ja san već počea brontulat i gubit nadu, al Darija je i dalje držala dobra volja i cilo jutro je govorija:

– To je to! Iman osjećaj da će danas past!

Bija bi ja davno odusta da nije bija s menon. I tamo oko podne, kad je minkota već bila na izdisaju, vidin ja igraju iglice na punti – nastavlja Josip svoju priču.

– Dojdemo mi tamo, a tamo 15 metara dubine. Sonder luduje, išaran cili od velih riba doli i nakon 15 sekundi baaam!!! Leti sve! Leti štap meni u prsa, leti Dario po brodu… Ne zna on di bi… Ja ga smirija, vratija mu štap u ruku i reka:

– Aj sad polako. Vuci štapom pa namotaji makinjom, pa vuci, pa motaj…

I nakon dvi minute zubonja je bio u brodu. Dario u šoku! Sidi i gleda ga i ne progovara. Zbunjen skroz, a ja vičen:

– Ajde konju, nadij te sipe! Vidi ribe doli.

Kaže Darijo:

– Ma koje sipe? Koje ribe? Koje šta? Pusti me. vidiš da ne znan di san…

Nadili smo i sipe na kraju, ali na sipu nisu tili. Eto, to bi van bilo to u kratkim crtama. Riba se istu večer ispekla. Skupili smo se nas par uživljenih u ribolov, popili bocu vina i išli leć sritni ko bebice. Zubonja nije bija nešto veli,. ali je nama vridija je ka da je 200 kili u njemu. Čini mi se da je ima 3.6 kila. E da ne zaboravim, vodija san ga i sljedeći vikend i tada su pala još dva, ali je to nova štorija – ispričao nam je Josip Bratinčević.