Odjednom sve ribe nestaju iz mog vidnog polja. U početku sam mislio da ih je moj zaron preplašio, ali onda, dok sam izranjao na površinu, ugledao sam veliku sjenu s desne strane. Od trenutka kada sam je ugledao, sve se događalo kao u usporenom snimku…
povezane vijesti
Peter Lovšin je lovio orade kad je naišla riba dovoljno velika da preplaši sve druge ribe. Srećom, Peter nije oklijevao.
Evo što nam je ispričao o tome:
– Toga dana smo se moja obitelj i ja se nekoliko puta do sada kupali u Savudriji.
Dok su mi supruga i kći na obali, ja obično idem sam tražiti cipla, oradu ili neku manje opreznu oradu.
Toga dana sam uzeo pušku od 110 centimetara s dvije gume u slučaju da primijetim cipla na većoj udaljenosti.
No nakon otprilike sat vremena nije bilo ulova, pa smo otišli na međuobrok – priča nam Peter.
– Oko jedan poslijepodne ponovno sam ušao u more, računajući da je možda kakva orada prišla obali.
I stvarno, na dubini od oko 5 metara vidim oradu, zaronim i pripremim se za pucanje, ali u tom trenu sve ribe nestaju iz mog vidnog polja.
U početku sam mislio da ih je moj zaron preplašio, ali onda, dok sam izranjao na površinu, ugledao sam veliku sjenu s desne strane.
Od trenutka kada sam je ugledao, sve se događalo kao u usporenom snimku.
Budući da nisam imao mulinel na pušci nego samo 4 metra monofilamenta, oklijevao sam oko pola sekunde zbog veličine ribe, zatim sam naciljao u bočnu peraju i pucao.
Odmah sam zgrabio pušku s obje ruke i zaplivao do površine.
Kad je počela vući prema otvorenom, znao sam da je imam i plivali smo najjače što smo mogli prema obali po principu ‘tko je jači’.
Kad sam je čistio, u želucu je imala cipala od pola kilograma.
U međuvremenu je prošao jedan mještanin, vidio ribu i otrčao kući po vagu tako da smo ustanovili da je nakon čišćenja težila nešto više od 11 kilograma – ispričao nam je Peter Lovšin.
