Teren obećava. Poslije nekih 15 minuta na sonderu se pojavljuje nešto i samo par sekundi kasnije dolazi do stravičnog udara. Štap se savija i adrenalin skače. U nevjerici svašta prolazi kroz glavu. Koja riba može ovako jako udariti? Možda je gof? Međutim nije gof…
povezane vijesti
- Slovo zakona – Otvoren je javni natječaj za dodjelu dijela državne kvote za ulov plavoperajne tune za gospodarski i rekreacijski ribolov
- Lov na okrunjene glave nikad nije stao, samo je dobio novu lokaciju i malo drugačiju dimenziju
- Skromnost je vrlina velikih ribolovaca – Za sreću ne treba puno, tek jedna riba i prijatelji koji vole roštilj
Piše: Nikola DRAKULIĆ
Izlazi se rano ujutro.
More mirno, zrak čist, a u glavi samo jedno – hoće li danas more dati.
Oprema je spremna, štapovi složeni, a predvezi pažljivo pripremljeni još od sinoć.
Sve je na svom mjestu, bez prostora za grešku.
Dok brod lagano klizi od Petrovca ka poziciji, nameće se pitanje koje svaki ribolovac dobro zna:
– Da li spustiti silikonske varalice i pokušati ih prezentirati na pravi način predatoru, ili sve prepustiti prirodi i zamijeniti ih u startu živom ješkom, pa neka ona odradi posao za nas?
Ovoga puta odluka pada na živu ješku.
Nesvakidašnja kao ješka, ušata je živahna i kao takva upravo savršena.
Spuštamo je na dubinu od 60 metara.
Teren obećava.
Poslije nekih 15 minuta na sonderu se pojavljuje nešto i samo par sekundi kasnije dolazi do stravičnog udara.
Štap se savija i adrenalin skače.
U nevjerici svašta prolazi kroz glavu.
Koja riba može ovako jako udariti? Možda je gof…
Međutim nije gof nego Dentex dentex. I to kapitalni.
Borba traje dobrih par minuta.
Riba vuče ka dnu, koristi svu svoju snagu.
Popušta mu se, mora se, ipak je to zubatac, pokidat će sve ako mu se ne da prostora.
Ali oprema i iskustvo su na visini zadatka.
Drži se kontakt, smireno i precizno.
Metar po metar i uspijevamo ga dovući do broda.
U zadnjem trenutku, na samoj površini, snažno trese glavom.
Samo jedan trzaj i otkačio se!
Ali refleks radi svoje.
Bez razmišljanja, instinktivno ga hvatam za škrge i za rep.
I tu mu je kraj. Nije mogao dalje nikud.
Bio je u brodu.
I tada počinje ono zbog čega se živi za ovakve trenutke.
Ide veselje, nalet adrenalina, noge i ruke se tresu.
Osjećaj je strašan.
Sirov, jak, teško objašnjiv riječima.
Na kraju prilazimo našem vezu i pristajemo na suho.
Svi gledamo nesvakidašnji ulov.
Nije bio najveći zubatac do sada jer bilo je i većih, ali jedno je sigurno – bio je najsnažniji do sada.
