Još jednom nam se javio Đani Šarin, no ovoga puta ne sa Paga nego sa Ugljana gdje je tražio osvježenje nad vruljama. Našao je osvježenje ali i pravi ulov.

Evo kako je to bilo:

– Strastveni sam podvodni ribolovac i kad god mi se pruži prilika skoknem u more.

Premda više volim kasnu jesen i početak zime kad su oni pravi kapitalni u igri i kad i znam di ih mogu lako naći, svejedno uronim i ljeti – priča nam Đani.

– Inače su mi baš brancini omiljena lovina. U ljeti se kadikad namučim da mi se na iglu zakači neki primjerak veći od 4 kilograma, ali evo, potrefilo se kad sam se najmanje nadao.

Otišao sam taj vikend na otok Ugljan jer mi je posvuda bilo neizdrživo vruće.

A kako znam jednu dobru poziciju di su vrulje i di mi uvik nešto obećava nije se bilo teško odlučiti – nastavlja Đani svoju priču.

– Imam nekih sat plivanja do te pozicije pa usput uz kraj radim dulje čeke na par metara dubine uz posidoniju.

Polako se vučem prema toj poziciji, a na struni mi je već bilo par dobrih orada, dva brancina i nekoliko pica tako da sam već bio zadovoljan.

I onda polako prilazim tamo di sam planirao.

Tu se polako kraj spušta u dubinu na nekih 20 metara.

Prolazi mi jato brancina nekih desetak komada, a među njima najveći oko dva kila.

Gađam u njega i igla ga samo okrzne.

Oštetio sam ga po leđima pa ga pratim jer je pošao u dno na pet metara ispod jedne ploče. Računam da ga sad imam i da ću ga lako naći.

Nategnem laštik i zaronim lagano prema ploči kad imam što vidit.

Ispod ploče izlazi mrcina, taman je provirio više od pola ispalim onako brzinski, više napamet jer sam znao da to nije onaj što sam ga promašio.

Strijela ga probija i izlazi do pola kroz donji dio.

Znajući da nema šanse da mi se odvuče dalje idem polako.

Nije se puno borio.

Pokušao se vratiti ispod ploče, ali mu nije dala igla.

Izvukao sam ga vani i onako pun adrenalina, lagano skoro dobru uru plivao nazad ni ne loveći više ništa.

A kad sam došao do auta vaga je pokazala 6,76 kilograma – ispričao nam je Đani Šarin.