Prije zore pijem polako prvu kavicu i odlučim se da ipak pođem malo kasnije, oko 9 ujutro. Pazim gdje da zabacim da ne bi zapeo za konopce. Zabacim daleko i polako skosam kad odjednom bang! Udarac pravog torpeda…
povezane vijesti
Piše: Dejan Vlašić
Kao i svake godine tako sam i ove, jedva dočekao sezonu liganja.
Počelo je sve obećavajuće sluteći da će biti dobra sezona.
Prvo jedna lignjica. Nakon par dana još dvije i onda odjednom stane sve.
Idem na rivu konstantno po dva-tri sata ali se ništa ne dešava i tako dan za danom.
Već sam skoro odustao.
Hvatala me polako depresija kako nikad nema ništa.
Svi koje poznajem su slabo lovili i za malo da ne izgubim zadnju nadu.
A tu nedjelju navečer i nisam bio baš nešto raspoložen za lov.
Neko vrijeme sam razmišljao i onda na kraju ipak odlučio poći malo okušati sreću.
Prvi zabačaj ide, polako skosam ali se ništa se ne dešava.
Drugi put zabacim, isto.
A kad sam treći put zabacio, skosam polako i odjednom udarac!
Adrenalin počne raditi, štap se savija nenormalno tako da sam odmah znao da nije nešto malo.
Bila je žestoka borba.
Polako sam je vukao kraju i izvukao.
Bila je to prava ljepotica.
Tako sam još malo skosao ali više ništa nije bilo pa sam se polako spremio kući sasvim zadovoljan.
Idući dan se probudim rano ujutro, još je vani bio mrak pa razmišljam da li da idem ili ne. Prije zore pijem polako prvu kavicu i odlučim se da ipak pođem malo kasnije, oko 9 ujutro. Moja pozicija je bila zauzeta pa sam tako pošao na drugu poziciju.
Razvučem podmetač i promatram struju kako nosi jer tu ima u moru konopa.
Pazim gdje da zabacim da ne bi zapeo.
Zabacim daleko i polako skosam kad odjednom bang!
Udarac pravog torpeda.
Malo popustim kočnicu i počinje borba za opstanak.
Tako sam na kraju polako izvukao još jednu ljepoticu od 1080 grama.
Ova mi je najveća ove sezone, barem za sada.
Lijep pozdrav svim egerima iz Kopra!
