Jure Jerković je jedan od rijetkih ribolovac koji baš potpuno iskreno priča o svojim ribolovnim doživljajima. Osim što je iskren i spontan u tom segmentu, Jure je iskren i kad se radi o težini ulova, što je očito bilo i u ovoj situaciji.

Evo što nam je Jure ispričao o tom svom doživljaju.

– A zna san da će bit lipo vrime, a ja se ćapa posla.

Već par dana neprestano oko kuće, nikako stati.

A večer prije ležin i gledan sliku od pokojnog oca s kirnjom od 138 kilograma pa se mislin:

– Vrag odni posal, nije zec… Spustit ću se sa suncem ujutro i potopit štape u more i poslat mozak na pašu – priča nam Jure.

– Znači dva glupa štapa, obojici san im slomia vrhove pri tramakavanju po autu al aj’, poslužit će.

Krenia san priko škrapi di znan da san ima potez života kad mi je iščupalo štap iz škrape i odnilo ga u more i uz to nije zagucala. I nikom ništa…

Nadija san muzgavca kojeg san odledi i zaledi baren 20 puti, tvrd ko brokva.

Natučen ga malo, zabacin i ne očekujen ništa – nastavlja Jure svoju priču.

– Sia da ću namazat paštete kad ono ‘vrrrrrr…’ krene rola.

Ja skoro infarkt dobia… Skužia san da je velika, a neman ni spurtil ni janka.

Ja ne tučen kontru već san krenia vuć, al ferma!

Ne ide na mene, negdi se zavukla.

Pustim 10 minuta i valjda je tila uteć pa se zato pokrenila.

Krenem ja vuć i aj’, krenilo je.

Čupam ja, al’ trema raste kako je izvuć. Nema druge nego na silu.

Dole se ne mogu spustit.

Na 10 metri san vidia zrcalo i pojačan vuć, al’ ova luda se zabiva po sikama, livo-desno, oće okinit predvez.

Ništa, svon forcom potegnem izvuć je iz mora i onda ide momenat najjači.

Beštija izljeće iz mora, leti priko glave i u šumu gore!

Aj’ je ti nađi… Smrdelji, kaktusi…

Čujen je kako dršće negdi. Pratin krenu i tako dođen do nje.

Odma san povika 3 kila, al’ je na kraju ispala duplo lakša.

Euforija radi čuda – ispričao nam je Jure Jerković.