Iz Slivnice nam se još jednom javio Marin Mršić koji je s nama odlučio podijeliti svoja ribolovna iskustva ribolova kančenicom, ili kako on kaže, kanjevnikom. Evo što nam je Mile ispričao o svojim ribolovnim iskustvima:

– Moj osnovni pribor vam je kanjevnik sa tri udice i olovom od 70 grama. Vežem ih najnormalnije bez ikakvog fluorokarbona, na običnu tunju i tako lovim sve iz barke. Znam po grizu ribe točno kad što grize i rijetko kad pogriješim da li je manula ili nešto manje.

Inače se nikada ne sidram i lovim sve u kurentu ili na vesla. Uglavnom za arbune biram svoje pošte, provjerene, na kojima lovim cili život. Kad je dan dobar za ribarenje ulovi se čak i kašeta arbuna na tunju. – priča nam Marin.

– Za lignje koristim isti princip. Stavim doli olovo od 30 grama, a može i veće, ovisi o kurentu i dubini, pa onda tri skosavice. Prvu stavim bliže olovu i pritom preferiram zelenu donju zbog sipe, dok preostale dvije stavim nekih pola metra iznad olova. Lignje lovim i kad svi kažu da nema liganja. Ja uvik ulovim barem kilu na skosavicu, a ako je misec idem na rapalu na koju lovim uz sami kraj, nekad u leru, a nekad dam gasa malo kad vidim da zapinje – nastavlja Marin svoju priču.

– Hobotnice lovim na raka i tada koristim najlon od 1,0 milimetara. Pustim oko 20 metara laške kad rak potone i lagano veslam. Znam veslat nekad po više sati da ulovim jednu, a nekad se sa mora vratim i sa sedam-osam komada. U takvom lovu na bodlje od raka vežem ribu i malo je zarežem jer hobotnica kad ulovi gumenog raka zna pustit, ali kad osjeti ribu ne pušta. A kako znam kad je hobotnica ulovila? Lagano veslam i obe tunje su mi okomotane oko šake dok veslam pa kad mi zapne, ili je ona, ili kamen. Ako je kamen, sve je u tvrdo, a ako je hobotnica tada tunja vibrira. Za ubit hobotnicu je jednostavno zarežem između očiju kod i kad joj dođem do zuba ona više nema snage i ne muči se nepotrebno.

Inače sve, od liganja i riba pa do hobotnica, kad ih dovučem do barke, lovim sa rukom – ispričao nam je Marin Mršić.