Iz istarskog Novigrada nam se javio Kemal Demirov koji je roneći u Porečkom akvatoriju dva dana za redom imao susret s trofejnim ribama koji su na njihovu žalost prošli loše, naravno, za njih. Kemal je uspio osigurati vrhunske ulove, a sve to do 19 metara dubine.

Evo što nam je Kemal ispričao o tim svojim podvodnim doživljajima.

– Eh da… Kao i uvijek, tako je i ovo počelo sve dan ranije uz velika očekivanja i planiranja. A iduće jutro sam u 9 sati već na gumenjaku i isplovljavam. Srce k’o kuća veliko. A apetiti jednako ogromni. Dodajem gas i usput se oblačim – priča nam Kemal.

– Brz sam došao do prve pozicije gdje odmah zaranjam par puta no budući da ne nalazim baš ništa, bez oklijevanja krećem dalje.

A na sljedećoj poziciji već u prvom zaronu uspijevam uloviti jednog šarga. Uh, super! Već u glavi slažem plan, još par komada i roštilj.

Penjem se na gumenjak i krećem dalje.

Zaustavljam se na sljedećoj poziciji, ali ne bacam sidro i zaranjam. Vidim puno sitne ribe, kao akvarij, lijepo za vidjeti.

Zaranjam ponovo i lijepo se namjestim na čeku kad odjednom sva sitna riba nestane – nastavlja Kemal svoju priču.

– Krajičkom oka vidim da dolazi nešto veliko i već u idućoj sekundi je tu, samouvjereno. Lica ispred mene…

Nema puno vreme za divljenje. Pucam i pogađam!

Krećem u izron i puštam je da se vrti u krug, a ona izvlači oko 30 metara konopa.

Kad se izmorila izvlačim je bez problema.

Nisam je vagao, ali zato znam da je bila duga oko 120 centimetara i jako teška za podizanje iz mora, po procjeni sigurno 20+.

A sljedećeg dana postupak isti. Lovim tri velika pica, jednog šarga i opet u mislima slažem roštilj koji je zagarantiran, skromna večerica.

Pomičem gumenjak dvadesetak metara naprijed i radim čeku.

Malo je mutno ali vidim ispred opet piceve. Uf, super…

I taman kad sam pomislio odabrati jednoga kad mi sa desne strane, po rubu skale prilazi jato zubaca.

Potpuno su nezainteresirani ali im privlačim pozornost pa jurnu prema meni.

Idu prvo manji cca 2 – 3 kilograma, a u pozadini veći.

Kako su se približavali tako su se jedan po jedan okretali i odlazili, a onda je došao na red i ovaj od 6,5 kilograma.

Bez oklijevanja pucam i pogodak je u glavu.

Krećem u izron puštajući ga da divlja ali je već nakon dvadesetak sekundi bio gotov.

Izvlačim ga na površinu, ubacujem u gumenjak, odrađujem par slika i pravac kući.

Večera je tu sa prijateljima – ispričao nam je Kemal Demirov.