RIJEKA U Muzeju moderne i suvremene umjetnosti otvorena  je retrospektivna  izložba  videa  umjetnika  Alena Floričića  koja  s trinaest radova  predstavlja  presjek  njegova stvaralaštva  od 1998.  godine do danas.  Radovi na izložbi  nisu predstavljeni kronološki već po tematskoj srodnosti kako  bi  se lakše  očitala  četiri  tematska poglavlja  kojima  je  autor  zaokupljen  od početka  svog  stvaralaštva:  ponavljanje,  motiv dvojnika kao metafora  raspuknutog  sebstva, humor  i disfunkcionalnost komunikacije.

Alen Floričić  od 1998. stvara  konzistentan video opus što je,  kako ističe kustosica  Sabina  Salamon,  rijetkost  na našoj suvremenoj sceni.  Za  razliku  od autora  koji  se videom  bave  kao sekundarnim medijem ili  ga koriste  za posebne projekte,  Floričiću je  to  primarni  medij,  a u njemu se  izražava kao neracionalno biće  koje  nikad ne izriče jasnu misao.  On  govor  ne upotrebljava uopće ,  odnosno koristi ga  tek u novijim radovima  ali  i tada  samo  u  obliku  mumljanja. 

Kao jedini protagonist  svojih radova,  u kojima  poput  pravog  performera  skače,  trza,  titra ili samo sjedi,  on predstavlja  biće koje žudi za komunikacijom,  biće  koje  razmišlja  i traži odgovore,  ali  ne nalazi ih  i to teško  podnosi.  To ga  čini bliskim  filozofiji egzistencijalizma, ali  nije sav u tome.

Floričić  se  prema  riječima  kustosice  medijem videa  bavi  na način kako treba,  a to  znači  da koristi vrijeme  tog medija.  Nakon  snimanja  samoga sebe, u  montaži radi na strukturi vremena  i kreiranju  nove realnosti, pri čemu  proizvodi humor  koji  nije  namjeran,  već  popratni efekt  njegova umijeća bavljenja  medijem.

Kad izađemo s njegove izložbe,  teško nam je  reći  što smo točno vidjeli ali ispunjeni smo dojmom  nečega duboko osobnog.  To je zato što Floričić radi  s nesvjesnim bićem.  Umjesto čitljive teme  djelujući  učinak  na  gledatelja imaju  ritam ponavljanja,  vibriranje elektonske slike, izostanak riječi i linearna struktura vremena.

Prema  riječima  autora, izložba u  MMSU  nije  zamišljena  kao  klasična retrospektiva  već  kao  pokušaj   suživota  niza radova ostvarenih  u zadnjih 15 godina.  Budući da to  nikad  do sada  nije  napravio,  bilo mu je  veoma  intrigantno vidjeti kako radovi funkcioniraju zajedno.

Nakon  Muzeja moderne i suvremene umjetnosti,  izložba će biti  predstavljena i inozemnoj publici, najprije u  galeriju  ŠKUC  u Ljubljani,  a protom  i u  Trieste Contemporanea u Trstu. Na isti način biti će koncipiran i katalog  koji će  objediniti  sva tri mjesta izlaganja uz valorizaciju rada nekoliko kustosa i teoretičara.