JADRANSKI ŠKOLJKAŠI
Neobični školjkaš. Jeste li znali da je kapica svetog Jakova naziv dobila po svetom Jakovu Zebedejevu?
Za razliku od ostalih vrsta koje se ukopavaju u dno, kapica svetog Jakova ne formira sifonske kanale, tzv. tulajice, već leži plitko ukopana pod površinom sedimenta. Čak i kada je sediment potpuno pokrije, obris školjke najčešće ostaje jasno vidljiv…
Školjkaši
Znate li da je centar živčanog sustava kod školjkaša u neposrednoj blizini jednjaka? Krv im je prozirno plavičasta
I premda se misli kakao su školjkaši nepokretni, većina se školjkaša ipak može pokretati i to uglavnom odgurujući se stopalom (Cardiidae). Čak se i neke sesilne vrste (Arcidae), uz podlogu vezane svilenkastim bisusnim nitima, u određenim situacijama, odbacujući bisus te izbacujući mišićno stopalo i povlačeći za njim tijelo i ljušture, mogu ograničeno kretati.
BIOLOGIJA ŠKOLJKAŠA
Jeste li znali da naša najmanja školjka može narasti tek do 7 milimetara, a najveća i preko jednog metra dužine?
Najviše ukopanih školjkaša nalazimo na mekanim supstratima u zoni plime i oseke pri čemu se neki ukopavaju uistinu duboko (Solenidae), dok se neki poput prstaca ukopavaju i u čvrste stjenovite podloge što im pruža vrlo pouzdanu zaštitu. Takvi školjkaši ne mogu napustiti prostor u kojem žive jer je otvor koji su napravili u ranom stadiju u pravilu znatno manji od njih samih.
ŠKOLJKE
Razlikujete li lijevu od desne ljušture na školjkama?
Prateći koncentrične prirasne prstenove lako možemo ustanoviti starost školjke budući da, baš kao i kod godova drveta, jedan prsten odgovara jednoj godini života. Većina školjki ima konveksne bilateralno simetrične ljušture, s tim da kod nekih vrsta u kasnijem stadiju dolazi do promjena, što dovodi do bilateralne asimetrije i različitosti u veličini i obliku kakav je slučaj primjerice s kamenicama.