Nikolina Strukar / Foto: D. ŠKOMRLJ / NL arhiva
Ostaje žal za titulom. Imamo novu šansu, nadam se da je nećemo propustiti. Dat ćemo sve od sebe da pokal donesemo u naše vitrine – kaže Nikolina Strukar. Na pogreškama se uči. Znat ćemo kako reagirati – kaže Helena Šegota.
RIJEKA Rukometašice »Zameta« tjedan dana nakon puta punog nade, kada su jurile titulu državnih prvakinja s »Podravkom Vegetom«, danas kreću u Umag nadajući se da će sa sobom u tunel koji ide kroz Učku donesti nešto opipljivo. Naravno, lako je reći, a teško ostvariti. U polufinalu Kupa u Umagu danas u 19 sati igraju s »Lokomotivom«.
Prije njih, u 17 sati, sastaju se »Umag« i »Podravka Vegeta«. Riječanke nastoje zaboraviti dvoboj s Koprivničankama kojima je pripala titula prvakinja i utješiti se u Kupu. U svojim nastojanjima računaju na doprinos vratarki Nikoline Strukar i Helene Šegote.
– Za razliku od mene, Nikolina je bolja kod vanjskih šuteva, to joj je najveća odlika. Ja sam možda bolja kod ulazaka s krila. Da nije dobra vratarka, ne bi branila u »Zametu«. Ukratko, ona je odlična vratarka. Inače, sve je stvar treninga i truda.
Crni petak
Nakon koprivničkog poraza spominjan je loš učinak vratarki.
– Valjda se prvi put ovog prvenstva dogodilo da niti Helena Šegota niti ja nemamo dobar dan. Do tada smo se nadopunjavale u svakoj utakmici. Dogodio nam se taj nesretni petak. Nisam osjećala tremu ni pritisak. Nadam da se to neće ponoviti u ove dvije utakmice. Zamećanke imaju sreću što nakon propuštene prilike u prvenstvu, odmah imaju novu šansu u Kupu.
– Helena je vrlo dobra vratarka, velika perspektiva. Da je imala više prilike i bila u juniorskoj reprezentaciji, naučila bi i više. Ona zna čekati šut do posljednje sekunde i onda reagira. Brani instinktom i refleksom. Za nju imam samo riječi pohvale.
Senjska škola
Drugi, mlađi dio zametskog vratarskog tandema je Helena Šegota, rođena 1995. godine. Izdanak je senjske rukometne škole.
– U rukometu sam već desetu godinu. Počela sam u Senju kod Ivana Bilena u mlađim uzrastima. Dosta sam napredovala, brzo su me prebacivali iz jedne uzrasne kategorije u drugu. U »Zametu« sam četvrtu sezonu, u Rijeku sam došla radi škole. Završila sam Ekonomsku školu i sada pohađam Učiteljski fakultet.
Ona i Nikolina rade na »pola radnog vremena«, ne treniraju u jutarnjim satima zbog školskih obaveza.
– Ne stignemo na jutarnje vježbanje i to dosta utječe na nas jer su tada većinom pucački treninzi. To nam dosta nedostaje.
Ona i suigračice gledaju na polufinale s »Lokomotivom«, iako se osvrću i na petak u Koprivnici.
– Teško je zaboraviti onakvu utakmicu, ali dobile smo novu priliku, što se rijetko pruža. Ono u Koprivnici moramo ostaviti iza sebe, ali na pogreškama se uči. Znat ćemo kako reagirati. Sada nam u Umagu jednostavno treba biti dan jer to su teške utakmice. Ili ti jest dan ili nije, nema nečega između. Dao Bog da nam se sve posloži, a za uspjeh treba dobar učinak vratarki.
Helena je u svemu oprezna u prognozama.
– Svakako postoji misao o finalu. »Lokomotiva« nam je prva briga, a one nisu jednostavne suparnice. Treba prvo proći njih, a onda se može razmišljati o trofeju. Idemo utakmicu po utakmicu.
