Tomislav Špiček i Ivan Pažanin: Željka je stup razuma između nas dvojice

Foto N. Reberšak

Neka svi gledaju, neka svi uživaju, pogotovo dame, žene, cure. Ja bi nas troje nazvao dream team, Špiček, Željka i ja. Baš smo se lijepo spojili, popunili i uživam s njima raditi. Oni su meni kao profesori, otkrio je novi član žirija RTL-ova kulinarskog showa Ivan Pažanin

Tomislav Špiček i Ivan Pažanin! Iskustvo i mladost! Svekoliki prezir naspram mobilnih aparata s jedne strane i svekoliko štovanje istih s druge! Jedan uredno obrijan, drugi vjeran minuciozno poštucanoj bradici! Jedan ovakav, drugi onakav, a obojica izvrsni u paru dok sude natjecateljima RTL-ova kulinarskog showa Tri, dva, jedan – kuhaj! Hm, a možda je mir samo zato jer je netko mudar Željku Klemenčić stavio da bude između njih ona treća sutkinja!?

Vidim ja da se ovaj naš razgovor počeo pisati i prije nego sam diktafon upalio. Vidim po po uputi što ste je dali Ivanu – ovoj da se pazi što pred novinarima govori – tko je tu kome šef, mentor, autoritet!?

PAŽANIN:  To se zna!

ŠPIČEK: Ja ne znam s čim bi to usporedio. Možda s onim vicom o starom i mladom biku. Mora se znati tko je na kojem mjestu.

Moram onda pitata »starog« bika, kako je zadovoljan s »mladim«!?

ŠPIČEK: Hahahah… Ne pričamo mi sad o struci i kulinarstvu, nego o šali i pošalici. Ja već dvije godine ovaj stolac grijem, a on je mlad došao i odma’ bi sve kravice na pašnjaku pobrao. Ne može to tako.

Ivane kako je bilo uletjeti u ovakav show. Ovo je, koliko znam, prvo vaše iskustvo što se tiče kamera?

PAŽANIN:  Tako je, prvo moje veliko iskustvo. Interesantno je, zanimljivo i baš sam zadovoljan i sretan. Lipo mi je i uživam

Znači li to da je Špiček ipak dao neke dobre savjete?

PAŽANIN:  Ma Špiček je od prvog dana bio gospodin!

ŠPIČEK: Ja velim da treba svakom čovjeku pomoći. Novi je, možda mu je malo stran bio takav show i volim pomoći. No, ipak se čovjek mora sam izboriti za ono što dobro radi i on će se za svoje mjesto izboriti.

Što je to novog Ivan donio u show, koju dinamiku, energiju?

ŠPIČEK: Nije niti šta, niti kaj, nego je donio ća!

Pisalo se i prije početka kako će gledateljice biti jako zadovoljne izborom novog člana žirija? Čini se da jesu. Nije to ni loše.

PAŽANIN:  Izgleda da jesu. Pa, nije loše. Meni je drago. Neka svi gledaju, neka svi uživaju, pogotovo dame, žene, cure. Ja bi nas troje nazvao dream team, Špiček, Željka i ja. Baš smo se lijepo spojili, popunili i uživam s njima raditi. Oni su meni kao profesori. Puno pričamo, puno se družimo. Čak bih rekao da sam spojio ugodno s korisnim, posao, zadovoljstvo i donekle učenje,  tako da je cijela priča kompletna.

Međutim, uz to se stignete baviti još nečim, jednako strastveno?

PAŽANIN:  Istina. Moja druga strast je CrossFit. Super se osjećam na tim treninzima. Fizička snaga, izdržljivost, kondicija, sve je u paketu. Nije tu bitno bildanje, napuhavanje mišića, nego rad na kondiciji cijelog tijela, jednostavno fizička sprema. To mi je odlično.

Gospodine Špiček, pa gdje nestadoše oni ‘stari’ kuhari, oni s kojim dobrodošlim kilogramom viška!?

ŠPIČEK: Ne bi volio to komentirati. Evo mi se Ivan požalio da ne zna što da radi, da ga gnjave žene preko fejsbuka, a on ima ozbiljnu vezu. Sav je razapet. Neka bude oprezan što se toga tiče.

Četiri oka i šest ušiju

A što ćemo s bradicom!? Čujem da ste oko toga u velikoj polemici.

ŠPIČEK: To trebate vidjeti, to naše šminkanje! Ja ga pustim 15 minuta prije sebe, onda dođem, našminkam se, a u njega to sređivanje još traje. Frizurice, brada, tjeme mu masiraju! Nikad takve pažnje prema meni nisu imali.

Ima li gospodine Pažanin na ovo kakva komentara?

PAŽANIN:  Čovjek govori istinu, hahaha. Šta da vam drugo kažem!? Paze na mene, njeguju me, a ja volim da je svaka dlaka na svom mjestu. Takav sam. Od toga ne bježim. A Špičeku malo treba. Moram imati četiri oka i šest ušiju da vidim šta Špiček sprema i na što je spreman.

Gospodine Špiček, nije tajna da vas smeta sav taj modernitet u kuhinji, ta želja u kandidata da su u trendu na štetu tradicije i osnova kulinarstva.– Tradicionalista sam i  baš zato jer je svima drago sve što dolazi iz vana, ja sam čisto kontra, dišpeta radi! Baš hoću naše, ono što je nekada bilo, prije 50 ili 100 godina, pa da se to čuva. Jer, zna se da ako jedan narod pusti svoju kulturu, folklor, jezik, hranu, da je to zlo. Nestat ćemo tako.I prošle sezone smo o tome pričali, no čini se da se situacija samo pogoršala.– I je. Zato i grebem prstima i svim, samo da ostane nešto od toga.

No, sve to što vas navodno dijeli – more i kontinent, tradicija i moderno – sve vas to na neki način i spaja. Čini se, dobar ste spoj.

ŠPIČEK: Ivan je rođen na moru i Dalmatinac je, ja u Zagorju i Zagorec sam. Na to ne možemo utjecati. Ali kad trebamo jedan drugome pomoći, onda k’o da smo dva brata. A za Željku nećemo niti pričati.

Bi li jedan drugog, danas sutra, angažirali u svojim kuhinjama?

PAŽANIN:  Normalno! Ma, najbitnije je da se nalazimo nas troje kod kušanja hrane. Ne uvijek po ocjenama, ali smo slični kada je u pitanju termička obrada, začinjavanje. Tu je naša veličina, što ne odskačemo previše jedan od drugog.

Ali, mora svjedno biti strašno kad vam dođe natjecatelj s mora i prizna da prvi put drži ribu u ruci!?

ŠPIČEK: Ma o tome nećemo ni pričati. Tu su kamere, snimanje, pa puno puta možda vele i ono što ne misle. No, ima ih, istinabog, koji se ne odnose s rešpektom prema namirnicama.Znači, poštovanje prema namirnici prije svega. A sve se čini i da mogu kontinent i more zajedno, kad se o hrani govori?

Kuhanje počinje još za puberteta? – Prije bi rekao za rođenja! To je dio mene, dio moga življenja, ništa drugo u životu mi nije ni padalo na pamet. Cijeli život sam u kužini. I nije to neka kvazi priča. To je jednostavno tako, življenje u tradiciji. Mi smo Mediteranci srcem i dušom za spizu. Put vas rano vodi na brodove, cruisere, čak ina cruiser ledolomac.– Opet familijarno. Ja bih rekao da je i to u krvi; što pokojni dida, što otac, što ja. Jednostavno mi vrag nije dao mira i s nepunih 18 godina sam morao ići na brod. Na svakom danu toga broda, koji je bio rudnik, ja sam zahvalan. Brod je moj život okrenuo za 360 stupnjeva, što psihički, što fizički, napravio je čovjeka od mene. Tu se radilo žestoko, ali sam obišao cijeli svijet. U kom ste trenu shvatili da ste materijal za chefa kuhinje, da natrag nema?– Uvijek sam mislio da sam materijal za to pa mi se lijepo obilo o glavu, o čemu danas pričam mladim kuharima. Mislio sam s 20 godina da mogu bit šef i da mi nitko neće bit ravan. I postao sam s 22 godine chef vrhunskog objekta i to me dobro spustilo na zemlju. Jer tek tad sam vidio kako nema veze ni znanje, ni išta kad nemaš iskustva u kuhinji. Za jednog dobrog chefa ti moraš bit psiholog, psihijatar, manualni radnik, i čovik i zvir. To se samo iskustvom stječe, dakako ako imaš i ono nešto. No, pretpostavljam da se ruke ipak malo tresu kad se kuha recimo Novaku Đokoviću, a on bude impresioniran. – Stvarno sam imao sreće u životu da sam kuhao mnogim poznatim osobama. Lijepo je to, u tom trenu ti nitko nije ravan, ali svakog gosta treba tretirati kao da je slavan i najbitniji. Lijepo je kada te neka svjetska zvijezda pohvali; oni žive po restoranima, znaju što je dobra hrana, ali radi toga nijedan drugi gost ne smije biti zakinut niti bi se to kuhanje slavnima trebalo posebno isticati.

PAŽANIN:  Naravno da može.

ŠPIČEK: Baš Ivan i ja radimo na tome. Pošto u Dalmaciji ove godine očekuju jaku sezonu, a očito je morske ribe sve manje i manje, radimo na tome da plasiramo šarana, soma, pastrvu na more umjesto škarpine, šampjera.

Šala!?

PAŽANIN:  Mislim da je šala, hahaha.

Planovi za ljeto

Ali, zato se Zagreb novom članu žirija svidio, barem dok je šetao Dolcem podno šestinskog kišobrana?

ŠPIČEK: Izgleda da je, ali ja ću se potruditi da mu ipak ne bude previše pri srcu. Neka radi u Dalmaciji, tako da ja ovdje imam više prostora i šansi.

Što nas uredno vraća na priču o dva bika. Nego, kakvi su vam planovi kad show završi? Ivane, vi će te put Trogira.

PAŽANIN:  Put Trogira vjerojatno, u restoran koji je u Trogiru sam vrh. Jedva čekam da krenem s novim projektom. Volim izazov.

ŠPIČEK: Ja sam za sada u Zagrebu u »Kaptolskoj kleti«, ali napravit ću ove godine mali izlet prema moru. Kao mladi kuhar sam radio na Ravni Žakan, na Kornatima, pa se odlučio vratiti, utvrditi gradivo sa svojim barbom Zdravkom koji je u Murteru doma, pojesti još koji njegov dobar brudet.

Mogli bi se onda vas dvojica nalaziti na moru, negdje na pola puta?

ŠPIČEK: Nije to daleko. Ako imaš dobar dalekozor da se i mahnuti.

Ili provjeriti je li brada postojana?

ŠPIČEK: Tako je!

PAŽANIN:  Hahaha!

Nego, Željka, kako vi s njima izlazite na kraj?

KLEMENČIĆ: Lako!

ŠPIČEK: Sve je rekla!

PAŽANIN:  Moramo reći da je Željka nosivi zid, stup razuma, balans. Nije slučajno između nas! Ako nije tu, ide sve k vragu!