Iz Zadra nam se ponovo javio Martin Ćurko, ribolovac koji se osim natjecateljskim ribolovom bavi i spinningom. Evo što nam je ispričao o svom spinnerskom doživljaju s početka ovog proljeća:

– Te smo noći lovili u Zadarskoj luci Gaženica. Dva dana je puhala južina sa kišom i nakon što je nevrijeme stalo uvjeti su bili idealni za lov brancina. Sve je bilo kako treba, vrh plime u kasne sate kada se smiri pristanište od trajekata i ljudi tako smo i mi tada krenuli u lov.  Došli smo u luku oko 2 sata ujutro i vidili par komada uz rivu. Odma smo krenuli bacati, premda znamo da je te brancine koji se vide jako teško uloviti. Kolega je dobio griz, dovukao ga do površine ali mu je samo ispao dok su ostali pobjegli u dubinu – priča nam Martin.

– Krenuli smo na sljedeći mul tražiti dalje na bijeli silikon uz ful malu akciju i eto ga! Uza sami mul drugi griz! Brancin!

– To!!! Eto ga, sada im je ura… Bacaj, bacaj… – vikao sam kolegi.

No osim toga se ništa nije događalo. Malo smo stali i gledali u more i vidjeli kako brancini ulaze pod mul i onda jednako sporo izlaze. To je ta igra… Idemo ispočetka. Baci silikon prošetaj do pola mula, prijatelj sa jedne ja sa druge strane, i lagana prezentacija skoro da je i nema jer je toliko mutno da i brancinima  treba vremena da uoče varalice – nastavlja Martin svoju priču.

– Došao je i taj treći griz. Brancin oko tri kilograma. Evo ga, bome je pravi!

– Ne daj mu da uđe ispod nekog konopa od vrše – čujem kolegu gdje me savjetuje.

Neeeee… Ide baš tamo. Ako zakočim kočnicu puca sve. Diži vršu zapeti će…

Jedva sam ga makao od tog konopa, a da vrša nije ni maknuta.

Kada je izašao na površinu toliko je bio izmoren od borbe da je skoro sam došao do ruba rive. Prijatelj ga je digao opralom.

– Stari vidi ga koliki je… – govori mi.

Ajmo dalje, to je to. Prokužili smo ih kako funkcioniraju i ide griz za grizom.

– Bravo doktore! – govorim ja prijatelju.

– Tako se to radi! Oćemo kojeg šaruna uloviti?

– Ma ajmo, da nemamo samo brancine…

Odemo na svijetlo i spuštamo mali silikon od 2 centimetra roze boje na jig glavi od 3 grama. Puštam da pada i kada dođe na pola treskam štapom i opet puštam da pada. Tako ih svugdje lovimo.

Eto prvog, drugog, trećeg… Pričamo, lovimo, nema nikakvog prevelikog mozganja. Samo baci, zakači i vadi. Bila je to još jedna lijepa večer u spinningu.

Trebali bi kući, već je kasna ura, a ja radim ujutro – ispričao nam je Martin Ćurko.