Nakon izvučenih 15 udica, osjetila sam težinu. Prva pomisao je bila da se ulovila neka riba i da je najlon podvukla pod stijenu. Pogledala sam sonar i vidjela da je ispod nas pijesak. Tada mi je laknulo jer je to značilo da ne izvlačimo stijenu već ogromnu ribu. A da nam izvlačenje bude teže, pobrinula se pramula koja se zapetljala oko grudne peraje tako da smo je izvlačili s boka…
povezane vijesti
Iz Budve nam se javila Anđelika Rafailović s ulovom koji se baš i ne viđa svakoga dana. Evo što nam je Anđelika o tome ispričala:
– Plutajući parangal je bačen uvečer na udaljenosti 10 milja od obale i na dubini od 105 metara. Mamac je bila skuša. Ujutro, u 06:30 smo stigli na poziciju i krenuli da vadimo prvi parangal na kojem je bila jedna sabljarka od nekih 15-ak kilograma.
Drugi parangal je bio udaljen milju i po od prvog i kad smo krenuli da ga izvlačimo, nakon izvučenih 15 udica, osjetila sam težinu. Prva pomisao je bila da se ulovila neka riba i da je najlon podvukla pod stijenu – priča nam Anđelika.
– Pogledala sam sonar i vidjela da je ispod nas pijesak. Tada mi je laknulo jer je to značilo da ne izvlačimo stijenu već ogromnu ribu. Moj stric, kum i ja smo svom snagom izvlačili parangal i nakon nekih sat vremena, ugledali smo tunu. Sreća pa se uhvatila tijekom noći i do izvlačenja uginula. Ne mogu ni da zamislim kakva bi borba bila da smo je zatekli živu. A da nam izvlačenje same tune bude teže, pobrinula se pramula koja se zapetljala oko grudne peraje tako da smo je izvukli s boka. Da je išla glavom ka površini mnogo lakše bi je izvukli – nastavlja Anđelika svoju priču.
– Kada je izašla na površinu, kukom sam je zakačila za usta, vezala jedan konop za rep, a drugi za glavu. Osjećaj je bio nevjerojatan. Dok je još bila u moru, mislili smo da ima oko 150 kila. Izvukli smo ostatak parangala, tunu vezali za krmu i krenuli da je vučemo ka kući. Nakon petnaestak minuta smo ugledali brod našeg kuma Nikole Lazarevića, koji nam je pomogao da preko njegovog vitla izvučemo ribu toliko da možemo da joj rep ubacimo u gliser, a nju zatim na ruke ‘skliznemo’ unutra. Uz Nikolinu pomoć i pomoć njegove posade ubacili smo tunu i tek tada smo shvatili kolika je zapravo. Da nije bilo njih da nam pomognu, povratak bi trajao nekih 3 do 4 sata.
Na putu do kuće smo pozvali kamion s dizalicom, jer skoro da ne postoji drugačiji način da je izvučemo iz glisera – kao da je još na moru, nastavlja Anđelika.
– A kad smo je izmjerili svi smo se šokirali vidjevši da vaga pokazuje 266 kilograma. Nakon malog predaha, nastupilo je čišćenje i filetiranje. Nikada do sada nismo ulovili tunu ovakve kvalitete. Količina masnoće je bila nevjerovatna. Rezali su se steak-ovi i pravio se carpaccio… A kostur tune smo očistili i zaledili, jer ćemo ga svakako preparirati – ispričala nam je Anđelika Rafailović.
