Konstantna tenzija na štapu, strah me kako se uhvatila. Vučem polako i beštija napokon izlazi na površinu. Vidim da je dobro 'zavarila', ali je ne smijem podići što zbog visine ponte da ne nagrdim štap, a što iz golog straha da ipak nešto ne pukne...
povezane vijesti
- Volite lov parangalima, ali vam je naporno polagati ih i dizati? Rješenje je u parangalima Nefali, može ih podići čak i dijete
- Jeste li znali da pagar zalazi i do 160 metara dubine? Evo još nekoliko zanimljivosti o ovoj atraktivnoj ribi
- Koristite li lukobrane za lov ribe? Evo nekoliko praktičnih savjeta
Iz Podgorice nam se javio Mirko Cetković koji je , kako sam kaže, još jednom utvrdio i potvrdio da u ribolovu ponekad pravila nema. U jednom od svojih posljednjih eging pohoda je nasukao krasnu lignju koja mu je priuštila slatke muke. Evo kako je eto bilo:
– Pravilo je da nema pravila. U principu treba biti aktivan. Obično se dogovorimo, jer živimo u Podgorici, da se ekipa okupi i da pred prvi mrak budemo na poziciji.
I to bude najčešće za vikend, a za taj su vikend najavili baš dobru buru – priča nam Mirko.
– Dakle, poslije dnevnih obaveza, na kratak poziv ‘hoćemo li?’, Ranko pristaje pa krećemo oko 18:30, barem da ugrabimo par sati nakon radne sedmice da se malo opustimo, onako momački, šezdesetak kilometara do mora.
U pravilu se mještani najčešće čude našem dolasku, pogotovo kad im kažemo da smo upravo došli iz Podgorice.
A od opreme koristim štap Daiwa Legalis Jigger 7-28 grama, makinu Penn 1000, konac od 0,10 milimetara i pušću DTD Ballistic – nastavlja Mirko svoju priču.
– Dolazimo na poziciju, a ono oseka. Čudan kurenat. Iako smo dobro raspoređeni, ne smijemo dugo ostaviti pušću da lebdi jer su nam se nekoliko puta poljubili konci. Daleki zabačaji, jer uvijek je ona ‘tamo.
Skoro da krećem da vadim pušću jer lovimo sa pristana, a na nekih desetak metara je nasip pa se bojim da ne zakačim.
Kad u tom trenu kreće dril i to direkt u dubinu!
Držim štap i skoro vičem od uzbuđenja:
– Vidi ovo, oće mi se… Mora da je riba, jer je konstantni dril…
Štap nategnut, mašinica čini svoje i staje u mjestu.
E, idemo sad… Naravno, shvatio sam da je lignja, ali je problem jer nemam prihvatnicu.
Konstantna tenzija na štapu, strah me kako se uhvatila. Vučem polako i beštija napokon izlazi na površinu.
Vidim da je dobro ‘zavarila’, ali je ne smijem podići što zbog visine ponte da ne nagrdim štap, a što iz golog straha da ipak nešto ne pukne.
Sreća, kolega ribolovac ima super napravu! Prva sekcija nekog otpisanog stapa s velikom udicom na vrhu.
Prijatelj Ranko vadi svoju pušću, veoma spretno uzima ‘napravu’ i spretno asistira.
Lignja od 800 grama je napokon na suhom pa i ja mogu kući punih baterija do novog izlaska na more – ispričao nam je Mirko Cetković.
