Iz Murtera nam se javio Josip Vidaković koji je loveći ‘ na rič’ uspio dignuti prekrasnu kapitalnu škarpinu.

– Toga dana smo moj prijatelj Mate Mujić i ja skužili da je sutrašnji četvrtak neradni dan i da je lipo vrime, pa smo odluči pojti u ribolov. Namislili smo smo kalati 100 udic parangala i u međuvremenu malo loviti i na udicu. Pošli smo u mome brodu kojeg san kupija u deseton misecu i cilu zimu radija nanovo tako da mu je ovo bija tek drugi ili treći đir. Krenuli smo u 3 ure ujutro na postu na kojoj još nismo bili. To je jedan neucrtani brak prema Pašmanu za koji nismo znali je li uopće istina da je tu tako da smo zapravo išli na rič. Vozili smo lagano da naleškamo udice dok ne dojdemo na poziciju. A kada smo došli jedva smo našli taj brak pa smo nekako i uspili kalati parangal oko 4 ure ujutro – priča nam Josip.

– Kad smo kalali parangal krenuli smo po ostalima bracima lagano na udicu i tako smo uvatili nešto lipih arbunov i paukov. Lagano se bližilo osan uri što je bilo pravo vrime za marendin jer je Mate donija svoje domaće pancete i ovčjega sira, a budući da se to lako kvari, tribalo je čim prije to sve pospremiti na misto nastavlja Josip svoju priču.

Srići nije bilo kraja

– I kada smo marendali počeli smo dizati parangal. Odma u startu smo uvatili jednoga sarga od kila i u idućih pedesetak udic još dva ugorića. A kada smo došli do zadnjih deset udic već smo odustali. Mislili smo da nećemo ništa više uvatiti kad smo na zadnje dvi-tri udice vidili nekoga maloga škrpunića. Ali kako se bližija brodu, taj škrpunić izgleda sve veći i veći. Dokle smo je dovukli do broda vidili smo da se radi o lipoj škarpini i kad smo je uspili dignuti na brod jedan i drugi nismo mogli od sriće… Ko da nikad nismo ribu vidili u životu.

Na brzinu smo se slikali pa san ja odma objavija sliku na instagramu na svon profilu josip_kerofa. I dokle smo došli do rive, ljudi su nas već čekali da vidu škarpinu. Niko nije moga od čuda… Škarpina je na kraju imala četiri kila – ispričao nam je Josip Vidaković.