Piše: Marko Božić

Cijeli tjedan sam planirao put i uopće nisam planirao ribolov, ali zbog djece odustajem od puta u Vinkovce i ostajem u Rijeci.

Istovremeno prijatelj koji redovito ide u ribolov sa mnom i tatom se vraća s puta – išli bismo u ribe, ali nismo naručili ješku.

Igrom slučaja naručio sam francuske bibije za drugog prijatelja, ali zbog bure ni on ne ide u ribolov u Senj pa mi velikodušno prepušta ješku.
Ženi sam rekao da neću nigdje ići ovih deset dana jer sam na očinskom dopustu, ali budući da imam nekakav dobar osjećaj, ipak odlazim u ribe, naravno, uz ženin blagoslov.
Tako se nalazimo u 3:00 sata na pošti.

Plan je do zore probati uloviti kojeg fratra, pica ili oradu, a u zoru prelazimo na tešku artiljeriju i čekamo ‘mamu’.
Zabacujemo svaki po jedan surf štap s rolom veličine 14000 i manji štap s manjom rolom za lagani noćni ribolov.

Kako smo i planirali, ulovili smo nešto orada, fratara i arbuna prije zore.

I prije nego li se počelo daniti ja još uvijek lovim na manji štap do prijatelja i tate na molu, a surf štap stoji na stalku 20 metara dalje kada dolazi do potega koji savija štap i intenzivno izvlači najlon nekih 5-6 sekundi.

Trčim do štapa, ali to je bilo to…

Zakasnio sam.

Više sreće drugi put…

U međuvremenu prijatelj lovi oradu, ali je strijelka od nekih 3-4 kilograma kirurški pregriza prije nego ju vadimo sakom.
Prelazim do surf štapa i krećem sklapati drugi surf štap, jer manji štap želim vaditi van.

I tom trenutku kolut na malom štapu leti do vrha i štap se savija.

Prijatelj hvata štap i viče:

– Vadi je na ruke jer je dobra riba!

Bez puno borbe vadim oradu malo ispod kilograma i naglo se popravlja raspoloženje.

Sad spremamo manje štapove i spremni smo za pravu mamu.

Ubrzo tata vadi malu hobotnicu koja nas zeza cijelu noć i nosimo je pustiti tri plaže dalje da nas pusti na miru.
I tada dolazimo do situacije za rubriku ‘Vjerovali ili ne’ ili onu ‘Ribarske priče’, a zbog koje će se ovaj ribolov dobro upamtiti.

Već je blizu 6 sati ujutro, pristižu i prvi kupači, pa se pomalo spremamo već doma.

I u tom trenutku trodijelni surf štap se kreće savijati, ali nema izvlačenja.

To traje par minuta pa rukom izvlačim metar najlona s role i puštam da riba to napne i izvuče Nakon čega odmah lupam kontru i riba je gore.
Kreće ozbiljna borba.

Iznenađujuće jako vuče s obzirom kako je radila prije toga.

Vučem ju prema kraju i nekih desetak metara prije kraja na moj užas dolazi do pucanja. Očekivao sam ribu minimalno pola kile težu od ulovljene orade i toliko sam očajan da mi dođe da zaplačem, ali sam zapravo sretan jer je borba bila super.
A onda svega par minuta kasnije, četrdesetak metara ispred nas vidim kako se nešto baca po površini i vrti u krug.

Svi gledamo u to u čudu i vidimo da je to nešto očito riba koja iz nekog razloga ne može zaroniti.

Pogledam tatu i prijatelja i pitam ih je li moguće da je to riba šta se meni otkinula, na što oni kažu da nema šta drugo biti.

Skačem u more, plivam i nalazim živog velikog arbuna s mojim predvezom i bibijem u ustima koji se vrti u krug i ne može zaroniti.

Primam ga pod škrge i lagano plivam natrag.

Prilazeći obali riba je sve manja i svi vidimo da i nije bio toliko velik koliko sam zamišljao, ali je bez obzira na veličinu definitivno ulovljen na nezaboravan način.