Nakon poduže pauze nam se javio Rino Šupić, ribolova koji baš voli loviti zubace. I ovoga je puta lov bio uspješan, dijelom jer je pošta dobra, a drugim dijelom jer Rno očito zna što treba napraviti.

Evo što nam je ispričao o tome:

– Iako liti brod koristim samo za obiteljske izlete i uživancije po valama, ipak me nešto pozvalo da isplovim nakon tri miseca i vidim ima li šta živo u moru na 29 stupnjeva.

Dolazim na brod s termosicom kave i pola štruce kruva jer su frižideri puni pića i hrane još od zadnjeg izleta.

Isplovljavam i lagano put svojih pozicija od liganja do kojih iman dobrih 20 milja.

Neki će reć – Ma di plovi 20 milja za lignju uhvatit? – al’ kad vas nešto još razočaralo nije, onda zašto minjat’.

Tamo dolazim u sumrak, ulivam kavu spuštam Haswinga i lagano pretraživam teren.

Prva lignja je izašla s mrakom.

Nastavilo je tako, pa je izašla druga, treća, četvrta, peta i onda je na poziciju pokraj mene doša ribarski brod, upalija agregat i puste led reflektore.

Na brodu je bilo 5-6 ljudi i svi su bacali po dva sistema u more.

Kod mene je stalo.

Mica sam se lagano i navuka nekako na desetak lignji.

Al’ kako je more prevruće tako su one prve uhvaćene lignje već ležale na dnu bazena i bilo mi je jasno da ujutro neću imat’ živih.

Pribacija sam se malo odspavat’ s namjerom da ujutro uhvatim još koju lignju prije svitanja – priča nam Rino.

– Budim se, ulijem još kave i vidim da su oko mene brodovi koji isto love lignje.

Spustim peškafonde i lignje krenu.

Lovija sam na Sunset Tataki Soft, one šta budu po tri komada na sistemu.

I tako sviće, a u bazenu 30 liganja.

Jedan dio leži na dnu, al’ ove koje sam u zoru uhvatija su sve žive.

Spremam štap za lignje i izvlačim XZogu Taka SI 5814 sa Saragosom 8000.

Kačim olovo od 150 grama i predvez sa dvi udice jer su lignje male.

Pozicija od zubaca mi je jako blizu i do nje se dovlačim Haswingom kako ne bi pripa ribu.

Kako je to brak sa više glava dovlačim se na glavu od 38 metara i spuštam živu lignju.

Ništa se ne dešava, nit se išta vidi na sonderu.

Lagano se pušta sidro na Haswingu i gleda u kojem smjeru će me kurenat nosit.

I nosi me u dobrom smjeru jer je sljedeća glava na 50 metara i iza toga ide pad na 65 metara.

Slijedi udarac, ali riba ne ostaje na štapu.

Po udaru nije zubatac, a ni kantar dok bi po sonderu moga bit šampjer.

Vadim sistem i vidim da je lignja ubivena, al’ nema zubi ozbiljnog predatora.

Nova lignja i spuštanje na 50 metara uza zid koji pada na 60 metara.

Kako je to područje puno sličnih glavica, tako sljedećih sat vrimena pokušavam nać ribu, al’ bezuspješno.

U međuvremenu diže bura po istočnjaku koja tu kroz kanal neugodno nabija valove na mene – nastavlja Rino svoju priču.

– Pribacivam se par milja u zaklonicu od vitra i odlučim pritražit’ teren na kojem sam već ulovio jednog zubaca na 35 metara dubine.

Punta je koja uz spuštanja i dizanja u 150 metara pada na 80 metara dubine.

Spuštam lignju na nekih 30 metara dubine, stisnem sidro na Haswingu i pratim sonder.

Dosta sitne ribe se skupilo par metara od dna i miruje tu šta mi je dalo do znanja da im je tu sigurno.

Puštam sidro i tako lagano pretražujem teren.

To puštanje je išlo sve do 65 metara dubine di je ta sitna riba na sonderu ka nožem osičena nestala i tu sam opet stiskao sidro na Haswingu.

Vrlo brzo je riba udrila i bez problema je dignuta na brod.

Zubatac od nekih 3 do 3,5 kilograma.

Spustim novu lignju na isto misto al’ bez ikakvog dešavanja.

Čak se sad sitna riba i ovde vidi na sonderu.

Pribacivanje opet uza sami kraj jer je na 10 metara od kraja 20 metara dubine.

Puštam lignju na dno i čekam.

Pa malo stisni sidro na Haswingu, malo pusti…

I tako, nakon dvadesetak minuta opet dolazim na nekih 62 do 63 metra di sitna riba na sonderu nestaje, a štap se lomi.

Još jedan zubatac od 2,5 do 3 kilograma je u brodu.

Ja zadovoljan pospremam opremu, palim brod i pravac u lučicu di čistim ribu pa kući.

A za sve koji bi tili znati poštu, samo zavezite 20 milja i to je odma tu, ništa lakše… – ispričao nam je Rino Šupić.