Iz Splita nam se javio Dino Bogdan, eger koji je uspio nasukati, ako to sam kaže, jednu ‘zujalicu’. Evo što nam je Dino ispričao o tom svom lignjolovnom doživljaju.

– Nakon cjelodnevnih obveza, odlučio sam otići na lignjolov s obale sa svojom kćerkom. Uputili smo se na jednu poštu na koju rijetko idem. Nadao sam se da baš na takvom terenu mogu pronaći koju veću lignju. Teren je pjeskovit, dubina od 10 do 25m i nalazi se na samoj punti – priča nam Dino.

– Na poštu smo došli oko 19:30 sati i dočekalo nas je jugo. Već kod prvog zabačaja vidio sam da ima jakog kurenta i bilo je jako teško za loviti. Nakon par zabačaja napravili smo malu pauzu, u međuvremenu sam montirao jedan svoj sistem za lov sipa i liganja koji mi se pokazao jako dobar. Koristim ga samo na pjeskovitim terenima.

Taj se sistem sastoji od desetgramskog olova sa zungulinom (suza) koji se uz jedan prsten povezuje sa još jednim zungulinom te se direktno spaja skosi na nos, te ga zakačim na kopču.

Nakon nekih dvadesetak minuta dolazi do tog zabačaja. Skosa leti oko 60 do  70 metara od kraja, pada na dno, radim lagano šuljanje i nakon 3 do 4 metra dolazi do udarca kao u snu i borba kreće – nastavlja Dino svoju priču.

– A što reći?

Vadite veliku lignju s tolike udaljenosti i velike dubine, ogromni kurenat, jaki vjetar u leđima, baš kao da vadite kamen od 10 kilograma.

Adrenalin skače, oprema je napeta na 100%, sve zuji, cvili, ajmeeee!

Moram ostati smiren i koncentrirati se. Iti jedna mala pogreška i gubim lignju.

Nakon dobrih par minuta je napokon isplivala na površinu, a tek kad je došla u kraj, još jedan šok. Špurtil je dug 2 metra, a visina do mora je oko 3 metra! Ne mogu ni dotaknuti površinu mora, a kamo li lignju… Budući da smo žurili uzeli smo manji špurtil umjesto većeg.

Sva sreća što su u blizini bila dva prolaznika koji su mi došli pomoći. Jedan od njih me držao za ruku da ne upadnem u more, a ja sam se ispružio i nekako uspio pokupiti lignju.

Uff, napokon je vani! Sad mogu miran i zadovoljan otići kući. Hvatao sam i veće lignje, al ova je bila pravi izazov. Bila je to jedna od najtežih borbi, a ujedno najzanimljivije i najuzbudljivije iskustvo u egingu.

Lignja je težila 926 grama.

A od opreme sam koristio štap Daiwa Fuego 270 10/30 grama, rolu Daiwa 2500, upredenicu Daiwa Tournament X8 0.14 mm, predvez  Awa Shima Fluor X 0.286 mm, kopču Daiwa Prorex, a skosavicu Yamashita Toto Sutte R – ispričao nam je Dino Bogdan.