MILAN ZEJAK

Po kiši i jugu shore jiggingom nasukao tunu od 33 kilograma!

Boris Bulić

Nakon dva sata lova riba je napokon udarila. A bio je to baš muški udarac. Riba je u startu izvukla stotinjak metara upredenice. Gledao sam kako struna silazi nadajući se da će u jednom trenutku ipak zastati. A tako je i bilo...



Iz Kotora nam se javio Milan Zejak kojem je ribolov strast koju ne može osujetiti ni jako jugo, ni kiša. A od svih ribolovnih disciplina shore jigging mu je poseban izazov.


Tako je u jednom od posljednjih izlazaka na more uspio uloviti ribu o kojoj mnogi samo sanjaju.


Evo što nam je Milan ispričao o tom svom ribolovnom doživljaju:




– To je jutro bilo baš tmurno. Provirujem vani i vidim da promiče i poneka kap kiše, no to mi ne smeta. Odlučio sam poći lijepo da sjekire padaju. A i nije loše za ribolov da bude malo valova – priča nam Milan.


– Tako sam krenuo bez nekog oklijevanja i brzo stigao do rta Veslo. A tamo valovi, daleko veći od očekivanih. No kako sam rekao, ne odustajem ja tako lako.


Dva drugara me zovu da se vratim jer su valovi toliko veliki i vjetar toliko jak da je i sam boravak na obali opasan, a da ribolov i ne spominjemo.


No ni tada nisam odustao – nastavlja Milan svoju priču.


– U 6:30 sati sam bio na poziciji i odmah počinjem s lovom.


Od opreme sam koristio štap Savage Gear SGS6 60-150 grama, mašinica je bila Shimano Stella 14000PG, a na predvezu od 0,70 milimetara jig u pink dekoru težak 80 grama.


I unatoč vjetru i valovima, zabacivao sam puna dva sata bez da se išta dogodilo.



A onda u 8:30 je riba udarila. Bio je to baš muški udarac.


Borba je bila vrhunska jer je riba u startu izvukla stotinjak metara upredenice.


Gledao sam kako struna silazi nadajući se da će u jednom trenutku ipak morati zastati.



A tako je i bilo.


I kad je riba zastala, krenulo je umaranje koje je na moje veliko iznenađenje trajalo tek dvadesetak minuta.


A kad sam je ugledao na površini, tek sam tada shvatio u kolikim sam problemima jer sam bio bez kuke.


Zato sam za prvu ruku morao čekati da valovi prebace stijenu pa sam ribu doslovno s valom navukao na stijene.



A onda sam imao i malo sreće jer su se tu našla tri ribara koji su došli oko sat vremena nakon mene i koji su mi pomogli da je izvadim na sigurno. To su bili Dejan Popović, Ivan Raičević i Lazar Popović.


Da nije bilo njih ne bi bilo šanse da tuna završi vani. Velika zahvalnost njima trojici na pomoći i Lazaru na snimkama koje je napravio.


Tuna je bila teška 33 kilograma, što bi mogli reći ‘taman’, i za gušte, i za izazov, i za gradele.



A kada sam je čistio, ostao sam iznenađen jer sam u želucu našao otpatke od plastične ambalaže.



Katastrofa je što sve od plastičnog otpada pliva po moru, a za što su dobrim dijelom krivi mnogi ribari koji za sobom ostavljaju i u more bacaju svakakvo smeće – ispričao nam je Milan Zejak.