Nakon dvadesetak minuta osjetim da mi je nešto lagano povuklo i pustilo. E ovo je sigurno lignja. Brzo provjerim kočnicu jel dobro uštimana te lagano skosnem štapom. Odjednom rola prozuji, pumpa ona ka luda. Uf, ovo je prava! Meni noge već lagano klecaju, a srce lupa… Ajmeee!
povezane vijesti
Nakon jutarnje kave i sinovog treninga pao je dogovor da idemo popodne napravit đir do Marjana, a posli u lignjolov i sipolov s obale.
Vrime je bilo idealno za guštanje u prirodi pa nakon đirade, dolazimo na poziciju.
Dočekala nas je bonaca ka uje.
Prava divota za lovit.
Kroz nekih uru i po digli smo tri sipe i dvi lignje.
Prebacimo se na vrh mula di je veća dubina, da probamo i tu koji put zabacit.
Na toj strani vidim da ima dosta kurenta i da skosa slabo tone.
Morat ću je zamijenit za brzotonuću pa uzimam DTD Projectile.
Ove skosavice, od kad ih iman, uvik su imale dobar rezultat i bile su idealne za ovakve situacije.
Tako već nakon par minuta, imamo lipu sipu na štapu.
Nastavljam dalje zabacivat, al bez uspjeha.
Razmišljam da li da odem ili da još malo ostanem, al’ iman neki osjećaj da bi moglo biti još nešto.
Skinem ja crvenog Projectila i stavljam narančastog.
Opet ja njega zabacujem i lagano privlačim u pola mora, al nema nikakve akcije.
Sad ću probat koji metar dublje, pri samom dnu.
Nakon dvadesetak minuta osjetim da mi je nešto lagano povuklo i pustilo.
E ovo je sigurno lignja.
Brzo provjerim kočnicu jel dobro uštimana te lagano skosnem štapom.
Odjednom rola prozuji, pumpa ona ka luda. Uf, ovo je prava!
Meni noge već lagano klecaju, a srce lupa… Ajmeee!
Matej pita:
– Tata šta je to?
– Velika lignja sine, brzo po špurtil…
Sad je moramo dobro, dobro izmorit.
Malo povlači ona pa malo ja…
Nakon par minuta borbe – uspjeh! Nasukali smo splitskog Krakena!
Kreće vika, veselje, ma ludilo teško.
Sin je preuzbuđen, viče:
– Tata slikaj me!
Naravno da smo udrili par dobrih fotki.
I eto, priveli smo i ovu avanturu kraju, spakirali opremu te krenuli sritni i veseli kući.
More hvala ti još jednom za sve ovo.
