Najubitačnija je bila baš količina beskrajnih govora o tome kako »JA nikad ne govorim o sebi, ali JA mislim da sam JA pokazao tko sam i što sam i da svi dobro znaju tko sam JA, tako da ne mogu ništa više reći što bi moglo promijeniti mišljenje o JA meni«. Ali veliku konkurenciju u ubitačnosti imali su i katastrofalan scenarij, očajna režija i milijun reklama. Severenina »Italiana« posebna je kategorija. 

    Sve je smrdilo od samog početka, kad je kamera švenkala studio uređen kao da će tamo uskoro zapjevati JA Nataša Bekvalac. Pa kad su ga već tako upicanili, onda nije bilo druge nego da JA Nataša stvarno dođe i zapjeva: »O da li je u krevetu luda ko JA i da li uvek tako dobro izgleda i kada plače satima«. 

    Posebno tužno izgledali su ti JA pjevači na stageu, na koje su okačili mrtve bubice ne bi li nekako sakrili činjenicu da je sve fejk i da svi samo otvaraju usta ko ribe dok iz zvučnika dolaze njihovi ispeglani JA glasovi. Ne, još tužnije je izgledao bend iza njih, koji je samo podebljao osjećaj tog velikog fejka. 

    Pa zbunjena režija, koja ne kuži kad je voditelj u banani, jer osim što mu je JA braindead pisao scenarij, sve skupa se raspada od kašnjenja, lošeg planiranja i još lošije egzekucije. Ali sva sreća pa su tu JA reklame. Tko zna je li netko brojao, ali s priličnom sigurnošću dalo bi se utvrditi da su na JA RTL-u članak zakona o 12 minuta reklama unutar jednog sata programa shvatili obrnuto. 

    I kao da sve to nije bilo dovoljno, na kraju se ukazala i JA Severina. Kad se JA voditelj počeo tresti kao međugorska vidjelica nakon što je dotaknuo rame svete Seve, nije ostalo drugo nego poslušati što će nas ovog ljeta bombardirati iz svih mogućih JA kafića, sa svih mogućih JA radiopostaja i od svih pijanih JA susjeda u gluho doba JA noći. 

    Andiamo, andiamo tutti quanti, andiamo tutti quanti, avanti!