– Vidin ga, ljudi, vidin ga, tako mi isukrsta…

   – Koga vidiš, Žele?

   – Isukrsta, bogati, koga ću drugog vidit u viziji?!

   – Ma di ga vidiš?

   – U viziji, reka san ti. Da si vizijonar, i ti bi ga vidija!

   – Šta ja znan… Ljudi obično vidu Divicu…

   – Đavlu i divica! Ko će danas dat divica… To su priče za malu dicu.

   – Pivaj ti, pivaj… Bogami, dica vidila, pa je cila naša Ercegovina procvitala…

   – Isukrsta mi, i ja ću… Ovi, neću samo ja, nega će cili grad procvitat! Konobar, dajder one mineralne vinčine!

   – Koje, gospodine?

   – Doma Perinjona, nedilje ti! Nećemo pit onu, kako se zove, Makarsku vodicu.

   – Bakarsku.

   – Molin?

   – Ne reče se Makarska nega Bakarska vodica. Iz Bakra.

   – Šta me briga kako se reče kad je neću naručit?! Ajmo, konobar, dajder da nazdravimo u čast Isusa Krista, gospodina našoga, šta ću ga ja saziđat navr Marjana! Bit će to najveći Isus na cilomu svitu, veći od onoga u Riju! Novinar! Alo, novinar!

   – Molin, gospodine Kerum…

   – Piši ovo šta ti ja govorin, pa utraj u Slobodnu!

   – Pišen, gospodine, pišen… A šta ću napisat: ko će to, da prostite, financirat?

   – Ja ću financirat!

   – Od gradskih novaca?

   – Ajde đavlu manit, ko će gradu dat novaca?! Financirat ću ja, od svoji novaca, eto tako napiši! I napiši da će to bit moj dar gradu Splitu koji to zasluživa ka najkršćanskiji grad na cilomu svitu!

   – A kad će počet izgradnja?

   – Odma! Nema se šta čekat! Kad meni dođe vizija, onda to ne more Bog sveti ustavit!

   – Žele, jebeš novinara, pričaj malo s ljudin… Recider ti nami: diš s Isuson na Marjan?

   – Tamo di je pisalo Titino ime, eto di! Šta fali Isusu na Marjanu?

   – Ne fali ništa… Al znaš kako to iđe s Marjanon… Siti se, nisi još Fanici ni restoran otvorija…

   – Đavlu i restoran! Otvorit ću joj vinoteku ispod spomenika. Zvat će se »Krv Isusova«.

   – Nemoj tako, Žele, da se Crikva ne uvridi!

   – Šta se ima vriđat?! Zato šta ću saziđat najvećoga Isusa na svitu? Bit će u njemu, evo vako od oka, 39 metara. Veći od onoga u Riju!

   – Nije, Žele, taj u Riju najveći. Saziđali su veći u Poljskoj. Tamo Isus ima 33 metra, kolko je godina ima, a kruna mu ima 3 metra, po jednu za svaku godinu učenja. Evo, čita ja baš nikidan na internetu… Sve je simbolika, razumiš?

   – Pa i ovo je simbolika. Znaš, kad u marketu metneš 39 umisto 40 kuna, unda ljudi mislu da je to simbolična cijena, i da su platili manje nega šta jesu.

   – Ali, Žele, znaš, čita san isto na internetu, da Srbi, tamo na Zlatiboru, oće saziđat najveći križ na svitu, da će u njemu bit 333 metra…

   – Ma šta će Srbi! I šta ti oš kazat: da se ja iđen mirit sa Srbima?

   – Nije, Žele, nega da će naš Isus bit puno manji od njiova križa…

   – Pa šta unda? Neće mi ga oni razapinjat. Ja ću ga saziđat, ja ću ga i razapet!