– Ni u šta. 

 – Okrenuo sam se ka budućnosti. 

  – Zar je ima? 

  – Naravno da je ima. 

  – Mora bit da nam je krasna s ovim zagovnavanjem odnosa između Srbije i Hrvatske. Eto nama opet, moj trafikant, onih starih priča… 

  – Kakvih starih priča? 

– Samo ti govori. 

  – Daj, okreni se i gledaj me u oči dok ti govorim! 

  – Nemoj se ljutit, amigo, ali to bi mi izgledalo kao suočavanje s prošlošću. A prošlost je, kao što si mogao čuti ovih dana, prošla. 

  – Ma vraga je prošla! Ovdje prolazi sve osim prošlosti. 

  – Nisam siguran da baš razumijem o čemu govoriš. A još manje razumijem zašto se i ti ne okreneš ka budućnosti. 

  – Jesi li ti to ušao u fazu Ante Gotovine? Može on koliko ga volja govorit o okretanju ka budućnosti… Misliš da će ga itko poslušat? Misliš da je sve riješeno njegovim govorom u Zagrebu i intervjuom beogradskom Kuriru? Baš koga briga šta on govori, svi se bave Štimcem… Dobro, hajde, to je donekle razumljivo, jer Gotovina govori jedno te isto, budućnost pa budućnost, a Štimac svaki put drugačije. Najprije pred kamerama onako pozerski pozove generale da izvedu početni udarac na sljedećoj kvalifikacijskoj utakmici, koja se baš slučajno igra protiv Srbije, a onda se pokušava oprat tako što napada novinare da su mu tu izjavu istrgnuli iz konteksta. Ili ona urednica s Radio Splita što se proslavila skidanjem Dylana iz programa, znaš šta je sad napravila? Izbacila emisiju o nacionalnim manjinama… Trafikant, kome ja govorim? 

  – Pretpostavljam meni. 

  – A zašto onda puštaš da držim monolog pred trafikom? 

  – Zato što sam pristojan, pa te ne želim prekidat. 

  – Baš si našao i vrijeme i prostor gdje se drži do pristojnosti! Koliko i do budućnosti! 

  – Budi ljubazan, pa se ne diraj ni u pristojnost ni u budućnost. 

  – Šta misliš da će to doći samo od sebe? Alo, čovječe, je li ti vidiš koliko smo zakopani u prošlost? Jesi li čuo kako je zapovjednik škabrnjskog bataljuna Marko Miljanić reagirao na samu najavu da je na spomen-dan stradanja trebala doći zadarska dožupanica iz redova srpske nacionalne manjine Rajka Rađenović? Da je i došla, on bi joj, kaže, poručio neka se udalji, jer se s njenom kiticom cvijeća neće sve zaboravit. »Treba najprije kleknuti i od ovog naroda tražiti oprost«, poručuje taj gospodin rečenoj gospođi, a znaš šta poručuje svima skupa? Da je dosta politike pomirenja! Pa ti i dalje gledaj u budućnost… 

  – Hvala na podršci. Naravno da ću i dalje gledat. 

  – Da mi je znat vidiš li išta osim teške kiše… Samo čekam da mi počneš mudrozborit k’o nadbiskup Želimir Puljić. Opleo pljusak, a on propovijeda kako nas to Bog obilato blagoslivlja kišom da nam dobro urodi sve što smo radili i još kaže: »Ova je kiša nešto što nam je i general Gotovina poručio – da je rat iza nas, a budućnost pred nama.« 

  – Ti to ne razumiješ, jer ne želiš vjerovat kakva nam čudesna budućnost predstoji. 

  – Kišovita? Monsunska? S plesovima oko totema za prestanak oborina? Kakva budućnost, trafikant? Tribalna ili plemenska? 

  – Budućnost u kojoj neće bit bolesnih. 

  – Molim? 

  – Najozbiljnije ti govorim: budućnost u kojoj neće bit bolesnih. 

  – Onda za tebe nema budućnosti, jer si preozbiljno obolio. Ako je netko i uspio pronaći lijek za sve bolesti, ta tvoja je otporna i na panaceju! 

  – Posljednji put ti ponavljam: slijedi nam budućnost u kojoj neće bit bolesnih. 

  – Ma odakle ti to? 

  – Iz Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje. Najavljuju ukidanje osnovnog zdravstvenog osiguranja kakvo smo dosad poznavali i preko kojega si mogao ostvarit kakvo-takvo pravo na liječenje svake bolesti koja te spopadne. 

  – I šta će bit umjesto tog osiguranja? 

  – Neko drastično suženo, drastično skresano i drastično nesigurno osiguranje. 

  – Ali ne mogu ljudi birat od čega će obolit… 

  – Bogami, neće više birat ni od čega će ozdravit! 

  – Neće to, trafikant, bit budućnost bez bolesnih, nego će bolesni ostat bez budućnosti.

  – Zato će nam zdravstveni sustav, kako najavljuju, pucat od zdravlja. 

  – Ali ne može to proći tek tako! Ako to nije razlog za izlazak na ulice, onda ne znam šta jest! 

  – Ta vijest se i provukla dok je cijela zemlja bila na ulicama, ali nisam primijetio da su je registrirali. Niti da bi se netko zbog nje vraćao na ulice. Uostalom, ne’š ti razloga: izaći na ulicu zato što ne možeš ući u bolnicu… 

  – Pa šta će onda ovaj narod kad mu otmu i to pravo? 

  – Živjeti u zdravlju i veselju. 

  – Kako to misliš? 

  – Eto tako. Bez hipoteke prošlosti i bez apoteke budućnosti.