– Pratiš li ti, trafikant, ovu aferu Watergate? 

    – A evo, pratim, koliko mi mozak dopušta… 

  – I je li tu tebi išta jasno? 

  – Pa tako… 

  – Blago tebi. Meni nije jasno ama baš ništa. Kao prvo, zašto se to zove hrvatski Watergate? 

  – Pa ima tu nekakve logike. 

  – Kakve logike? 

  – Etimološke. Kad raščlaniš riječ watergate na water i gate, to se može shvatit kao traženje izlaza iz vode. 

  – Misliš: ove vode što je došla do grla? 

  – Ma nije do grla, nego i preko ušiju. 

  – Dobro, u pravu si što se toga tiče. U priči su doušnici i prisluškivanje, pa je voda fakat preko ušiju, ali sve ovo ostalo… Ne znam, ne kužim zašto Watergate. Nikako da poberem sve konce: tko, kome, zašto… 

  – Pa nećeš ništa ni skužit dok ih ne pohvataju, ako se to ikada dogodi. 

  – Dok ne pohvataju koga? 

  – Pa tu bandu koja hara. 

  – Nemoj se, trafikant, zalijetat s teškim riječima. Gadna su vremena. 

  – Znam i ja da su gadna. Čovjek nigdje nije siguran, jer su se krimosi osilili. 

  – Opet ti! Ja ti kažem da meni nije jasno tko je u toj priči krimos, tko je dobri, a tko zločesti policajac. 

  – Ne misliš valjda da je i policija umiješana? 

  – Umiješana sigurno jest, samo tek treba vidjet je li sve bilo po zakonu ili je kod tih izlista telefonskih poziva fakat bilo zloupotrebe ovlasti. Problematično je što se to radi bez sudskog naloga. 

  – Pa možda imaju sudski nalog, ali u interesu istrage ne žele otkrit. 

  – Ne može to tek tako, trafikant. Ako se nešto proglasi Watergateom, onda javnost ima pravo na puni uvid. A ne da se svi pitaju, kao što se i ja pitam, zašto je to uopće Watergate? I ako je neštoWatergate, tko je tu Nixon? 

  – Misliš: Johnson? 

  – Mislim: Nixon. Johnson je bio prije Nixona i on nema veze s Watergateom. Dakle, tko je Nixon u hrvatskom Watergateu? Tko tu kome smješta? Kad je priča tek iscurila, bilo je napadno koliko ti neimenovani izvori pokušavaju zaštitit Josipovića i tamburat po Milanoviću i Ostojiću. Onda je Josipović potvrdio da taj izvještaj o zloupotrebi nadzora postoji, a Ostojić je i dalje tvrdio da je policija radila sve po zakonu. I kad se očekivalo da se priča rasplete na jednu ili na drugu stranu, Josipović i Milanović su sazvali zajedničku presicu. 

  – Ma daj. I šta su rekli? 

  – Pa čuo si valjda. Ništa što bi ukazivalo na jasan rasplet. Ništa što bi nam dalo naslutiti tko je tu ustvari Nixon. 

  – Šta si ti tako zajunio oko tog Nixona? 

  – To je ključno pitanje. Da vidimo tko tu stoji iza koga i protiv koga. I kakva je na koncu uloga Karamarka? 

  – Pa šta on može imat s tim? 

  – Vidjet će se, trafikant, vidjet će se. Ima tu i njegovih kadrova. A on sad udario u priču o zaštiti zakonitosti, o Europi… Kaže: ovaj bi nam skandal mogao otežat put u Europsku Uniju. Nema on, je li, ništa s ovom aferom… 

  – Ne znam ima li ili nema, ali ako je stvar došla dotle da Milanović i Josipović, kao što kažeš, sazivaju presicu, da se i Karamarko izjašnjava o tome što se događa – onda je to puno ozbiljnija stvar nego što izgleda. 

  – Pa naravno da je puno ozbiljnija. A s druge strane, sve je toliko zapetljano, da ti nije jasno kako ozbiljnim ljudima uspije napravit takav kupus. Da si me jutros pitao, mislio bih da znam tko je Nixon, ali sad stvarno nemam pojma. 

  – Ja mislim da ti cijelo vrijeme postavljaš pogrešno pitanje. Glavno pitanje je: zašto policija ne pohvata tu bandu, a ne tko je Nixon, a tko nije Nixon. Nema tu, kažem ti, nikakvog Nixona. 

  – Kako ti znaš da nema? 

  – Koliko sam ja upratio, uglavnom su Johnsoni i poneki Mercury. 

  – Šta su to neka kodna imena? Jel se to i ti igraš SOA-e, pa govoriš u šiframa? 

  – Nisu to šifre, to su pente. 

  – Kakve pente? 

  – Pente k’o pente: Johnson, Mercury… 

  – Trafikant, jesu li ti te pente neke pentagonske šifre? Je li misliš da to seže sve do tamo? 

  – Nemam ti ja pojma. Vidiš da ni Kosorica ne zna. 

  – Nisam čuo da se i ona izjasnila. 

  – Kako nisi? Pa ona je ljudima javno poručila da korisne savjete oko osiguranja vanbrodskih motora potraže na internetu, kod ovlaštenih mehaničara, kod osiguravajućih društava, te u literaturi. A kao primjer, da se ljudi lakše snađu, navela je osiguranje vanbrodskog motora njegovim učvršćivanjem u plovilo, korištenjem lanaca i katanaca, te korištenje alarmnog sustava. 

  – Je li to Jadranka, bogati, prolupala? 

  – Koja Jadranka? 

  – Pa Kosor. Ti si rekao da je ona napričala sve te nebuloze. 

  – Ma nije Jadranka nego Marica Kosor, iz Policijske uprave šibensko-kninske. 

  – Trafikant, ovo je zona sumraka… 

  – Gore od zone sumraka. Shvaćaš li ti da ljudima u Tribunju, Tisnom i Murteru već danima nestaju pente iz brodova, a da policija, umjesto da uhvati tu organiziranu lopovsku bandu, ljudima šalje poruke da savjete potraže na internetu?! Pa gdje toga još ima?! 

  – Bog me ubio ako ti nisi totalno puk’o! Ja ti pričam o Watergateu, a ti udario u te ribarske priče… 

  – Pa i ovo smrdi na Watergate. Još samo fali da policija ljudima kaže da im je jedini izlaz u vađenju brodova iz mora. Izvadi brod iz watera i eto ti gate. Pa ti plovi s takvom policijom! 

  – Sve si pobrkao, trafikant. Ja govorim o najvećoj aferi u državi, gdje se koplja lome oko toga je li policija prekoračila ovlasti…  

  – Je li ti to, trafikant, govoriš u prenesenom značenju? 

  – Ne, nego o odnesenim motorima.