– Nemam pojma. Vjerojatno neki kostolomac, utjerivač dugova, samostalni ovršni obrtnik, ministar financija, prvi potpredsjednik Vlade ili tako nešto. 

   – Ma kakvi! Da ti pomognem: jedan od tipova na koje se odnosi naslov knjige Slavenke Drakulić »Oni ne bi ni mrava zgazili«. 

   – Znači: neka plemenita dušica iz Scheveningena. Da nije Hadžić? Njemu je danas počelo suđenje… 

   – Ma kakav Hadžić! Iako me ne bi začudilo da i on iznese takvu karakterizaciju vlastitoga lika i djela. 

   – Onda Mladić? 

   – Zvuči kao da je njemu uzeto iz usta, ali nije ni on. 

   – A da nije Praljak? 

   – On bi prije kazao: »Siromašan sam čovjek, pun dugova.« 

   – A onda bi mogao biti… 

   – Stani, trafikant! Postigao si stopostotni učinak: tri promašaja od tri pokušaja. Za nagradu slušaš čitavu izjavu i lupaš glavom o trafiku: »Blag sam čovjek, pun razumijevanja. Umjesto što sam optužen za zločine u našem građanskom ratu, trebao bih biti nagrađen zato što sam učinio sve što je u ljudskoj moći da do građanskog rata ne dođe i da umanjim patnju ljudi. I zato što sam potpisao i proveo brojna primirja i zaustavljao našu vojsku pred pobjedama i stalno tragao za mirom i prihvatio četiri od pet mirovnih planova.« Točan odgovor glasi: Radovan Karadžić. 

   – A na koju nagradu misli Radovan Blagi: Nobelovu za mir ili za književnost? 

   – Vjerojatno na svaku. A ti ćeš dobit Nobelovu nagradu za mir u Bosni i Hercegovini ako pogodiš tko je izjavio: »Milorad Dodik je izuzetna osoba. Rijetki su političari s kojima imam taj nivo povjerenja. Bio bih sretan da ima više takvih političara u BiH.« 

   – Ništa lakše: Ivo Josipović. 

   – Ma kakav Josipović! Da ti pomognem: zagonetna ličnost nije iz Hrvatske nego iz BiH. 

   – Onda Kusturica? 

    – Maestralni drugi promašaj. I otkud ti ideja da bi Kusturica hvalio Dodikovu izuzetnost?

   – Pa već je izjavljivao da je gazda Mile »istorijska ličnost«. A i danas sam negdje naletio na njegovu izjavu, čekaj samo da uguglam… Evo je: »Posmatrajući Republiku Srpsku danas, jasno je da se ona uzdigla visoko iznad proseka BiH. U ostatku ove države vladaju nacionalne i nacionalističke stranke, muslimanski SDA i katolički HDZ. Jedino u Republici Srpskoj imamo socijaldemokratsku opciju na vlasti. Verujem da se nacionalni konzervativizam dominantan u BiH neće preneti na Republiku Srpsku. Republika Srpska je regionalna sila na ovim prostorima.« 

   – Fakat treba imat Kusturičinu imaginaciju za tvrdnju da Dodik nije nacionalist. 

   – Ako ga gazda Mile čuje, tužit će ga za nanošenje duševnih boli. 

   – Evo da zaliječiš duševne boli što opet ne znaš ono što te pitam, uguglaj: »dragan čović milorad dodik izuzetna osoba«. 

   – Neću tako! Nije pošteno! 

   – Šta nije pošteno? 

   – To što si mi uskratio pravo na treći pokušaj. 

   – Ništa ti ja nisam uskratio. 

   – Kako nisi? Pa rekao si da je Čović. 

   – Samo ti uguglaj. Kako te je danas krenulo, nisam siguran da ćeš pogodit i nakon guglanja. 

   – Ovo se zove ponižavanje protivnika. 

   – Šta se ljutiš, trafikant? Danas očigledno nije tvoj dan. 

   – Ma daj, vozi! 

   – Nisam ti ja kriv što ti ni Google ne pomaže. Evo, imaš popravni. Kako se zove Dragan Čović koji je izjavio i ovo: »Dodik je razumna osoba i transparentnije od svih nas iznosi stavove o teškim pitanjima za BiH. Bio bih sretan da i među bošnjačkim političarima ima netko s kim bih mogao da razgovaram kao s Dodikom.«? 

   – Ti to mene zajebavaš? 

   – Ja to tebi citiram. 

   – Ne mislim ja na citat, nego na pitanje. 

   – Pa šta fali pitanju? 

   – Fali mu pristojnosti. Meni si našao podmetat pitanje »Kako se zove Dragan Čović?«…

   – A ti misliš da je to lako pitanje? 

   – Nije nego duševno bolno. Jer ti sad od mene očekuješ da ti odgovorim da se Dragan Čović, koji za Dodika izjavljuje kako je to jedna izuzetna i razumna osoba, zove Dragan Čović, a dobro znaš da taj odgovor Draganu Čoviću može nanijeti duševne boli. 

   – Kakve duševne boli? 

   – Teške i nezalječive. Zamisli da tebe netko nazove Draganom Čovićem. Odmah bi ga tužio za uvredu i klevetu. 

   – Vidiš, možda i bih. Ali zato što ja nisam Dragan Čović. 

   – Lako je tebi. A zamisli kako je Draganu Čoviću. Njega tko god se sjeti zove Draganom Čovićem. 

   – Pa zašto ih sve ne tuži? 

   – Zato što se boji da bi to i na sudu bilo shvaćeno kao uvreda i kleveta.