– Trafikant, je li ti to teran udario u glavu? 

  – Kud se ooori pjesan špiiicla, s UDB-e tja do KOS-a tvog… 

  – Vrag odnio onoga tko ti je dao bukaletu! 

  – Glas se čuuuje oko Raaaše, čuje Mirna, Draga, Lim… 

  – Znači: ipak znaš i izvorni Cukonov tekst? 

  – Sve se diže u udbaše, za KOS gori srcem svim! Eto, to bi bilo to. 

  – Ma šta bi bilo to? Ova porkarija? 

  – Nije to porkarija. To je nova himna Istarske županije. 

  – S tim imbecilnim tekstom? 

  – Tekst je prilagođen situaciji na terenu. 

  – Na terenu ili na teranu? 

  – Na terenu, moj kompanjo, na terenu. 

  – Pa šta ima na terenu? 

  – Na terenu je teško i nije lako. A posebno je teško i posebice nije lako ljudima na koje u Istri računa Karamarko. 

  – A zašto je njima specijalno teško? 

  – Zato što je Istra, citiram, »puna Jugoslavena i udbaša«. 

  – A kojeg to genija citiraš? 

  – Tomislava Karamarka. 

  – Nisam čuo da je to negdje izjavio. 

  – Nije izjavio nego je rekao Ninoslavu Mogoroviću, dopredsjedniku Gradskog odbora HDZ-a Pule u ostavci. 

  – Onom Mogoroviću što mu je prije par dana uputio otvoreno pismo? 

  – Da, pismo u kojem pita Karamarka: nastavlja li se to u Istri politika koju je inaugurirao Sanader? 

  – A šta je to Sanader inaugurirao u Istri? 

  – Navodno politiku slabog istarskog HDZ-a, a na račun jakog Jakovčića kao izravnog partnera nacionalnog vodstva HDZ-a. Tako piše. 

  – A taj bi Nino htio biti Nino umjesto Nina? 

  – Kad bi mu se moglo. I sam je svjestan da HDZ u Istri nema ni četiri posto glasova, s tim da bi mogao imati i manje. 

  – I šta bi on sad: da Karamarkova željezna metla preleti Učku? 

  – A on bi mu pridržavao škovaceru. Karamarko ga, navodno, ne bi htio izgubiti. Zato ga je i pozvao na razgovor samo četiri sata nakon objavljivanja otvorenog pisma. 

  – A kako ti, trafikant, sve to znaš? 

  – Hvalio se sam Mogorović u intervjuu za portal Dnevno.hr. Pita ga novinar šta mu je rekao Karamarko, a ovaj odgovara: »Rekao je da me ne želi izgubiti i da razumije kako mi je u Istri, punoj Jugoslavena i udbaša.« Završen citat. 

  – A zna li Karamarko da mu je to rekao? 

  – Valjda zna. Zašto pitaš? 

  – Pa zato što je Karamarku ušlo u naviku da ništa ne zna. Pitali ga novinari za komentar onih Kerumovih izjava o kojima je brujala cijela Hrvatska, a Karamarko odgovara da ne zna što je izjavio gospodin Kerum. Jebote, jučer je pet sati u Saboru sjedio i slušao kako Milanović rastura HDZ-ovce, a nije ni riječi rekao. 

  – Možda ga novinari nisu pitali za izjavu. 

  – A da su ga pitali, vjerojatno bi im rekao da ne zna što je govorio gospodin Milanović. 

  – Možda mu je to profesionalna deformacija. Ne vjeruje vlastitim ušima, nego samo izvještajima doušnika. 

  – Misliš da je i ovo o Istri punoj udbaša i Jugoslavena rekao na osnovu obavještajnih podataka? 

  – Nemam pojma. Pitaj ga kad ga sretneš. 

  – Pa da mi kaže: »Ne znam što je rekao gospodin Karamarko.« 

  – Možda se ne želi zamjeriti konkurenciji. 

  – A kako ti znaš da je njemu UDB-a konkurencija? 

  – Pravit ću se da ne znam o čemu govoriš. 

  – Ma daj, trafikant, dosta mi je tih tipova koji stalno tupe o UDB-i i koji pouzdano znaju da za UDB-u rade svi osim njih samih. Zar nije najnormalnije pitanje: čime su baš oni zavrijedili toliko povjerenje UDB-e da je, eto, baš njima povjerila tko sve radi za nju ili za njene tranzicijske filijale? 

  – Pa ima taj Mogorović zanimljivu storiju na tu temu. Priča on u ovom intervjuu kako ga je Josip Perković otkucao Austrijancima da krši embargo i sudjeluje u dopremi oružja u Hrvatsku. I kaže da mu je onda sam Franjo Tuđman u siječnju 1992. kazao kako bi bilo bolje da obavlja neke druge dužnosti, adekvatne njegovim sposobnostima, jer da ga UDB-a »nimalo ne simpatizira«. 

  – A kako je Tuđman znao koga UDB-a simpatizira, a koga ne? Je li za takva saznanja trebalo biti UDB-in simpatizer ili je bilo dovoljno da joj zbog nečega budeš simpatičan? A onda ti ona u povjerenju kaže tko joj baš nije po volji, pa ga ti fino rasporediš na drugu dužnost. 

  – Recimo da opet ne znam o čemu govoriš. 

  – Govorim, ponavljam ti, o tipovima za koje ne znaš jesu li oni opsjednuti UDB-om ili je UDB-a opsjednuta njima. A UDB-a vjerojatno cvate dok sluša njihove priče o udbašima koji su posvuda. I koji su u Istri rodili bolje od maslina. Je li ti sad jasno o čemu govorim? 

  – Naravno da nije. 

  – Trafikant, ne pravi se blesav! 

  – Ne pravim se blesav nego mi je blesavo kad Karamarko 2012. priča o UDB-i. Pa valjda je odavno jasno da nema više UDB-e, osim u njihovim pričama. 

  – Jesam li ja to dobro čuo? 

  – Šta? 

  – To da nema više UDB-e. 

  – Dobro si čuo. 

  – Nema više UDB-e?! Bogami, trafikant, nema je ni manje.