Šta kažeš, trafikant, na ovo s Papom i Titanicom? 

   – A eto, niti Titanic ima sreće s Papom, niti Papa s Titanicom. Je li ti znaš da se nakon havarije Titanica među irskim katolicima proširilo vjerovanje da je Nepotopivi potopljen Božjom rukom, u znak odmazde njegovim graditeljima koji su prkosili Božjoj svemoći i vrijeđali papu i Svetu Crkvu Katoličku? 

   – A čime je to, za Boga miloga, Titanic vrijeđao Papu i Crkvu? Fotomontažama? 

   – Time što su njegovi graditelji, drugovi Harland i Wolff, dali da se na oplati broda ispiše skrivena antikatolička poruka: 3909-04. 

   – Šta je to: telefonski broj druga Sotone? 

   – Ne nego brodski registarski broj. 

   – Ja tu ne vidim nikakvu poruku, a kamoli još i antikatoličku. 

   – Ako taj broj pročitaš u ogledalu, vidjet ćeš da zapravo piše: NO POPE! Eto, sad znaš zašto je Titanic naišao na Božju santu. Ili ona na njega. 

   – Slušaj, trafikant, ja znam da je danas petak, trinaesti, ali to stvarno nije razlog da me krešeš u zdrav mozak tim irskim bajalicama. I da na svoj poznati budalaški način izbjegavaš odgovor na moje pitanje. 

   – Pa pitao si me za Papu i Titanic… 

   – Ne pravi se još blesaviji nego što jesi, ako je to uopće moguće. Znaš ti dobro da te ne pitam za brod Titanic nego za istoimeni njemački satirički magazin koji je toliko izvrijeđao papu Benedikta XVI da ga je ovaj tužio sudu i da je za sada ishodio povlačenje tog broja s trafika. 

   – Živjela sloboda povlačenja novina s trafika! 

   – A šta ti misliš: da nije trebalo ukloniti list koji na naslovnici objavi naslov »Aleluja u Vatikanu: Pronašli smo gdje curi!« i uz nju fotomontažu Pape kao da se popišao u gaće, pa mu je procurilo i na talar?! 

   – A kako Papa i organi uklanjanja novina s trafika znaju da je na fotomontaži mokraća?

   – Je li to i ti, kao onaj kretineto od Titanicovog glavnog urednika, hoćeš reći da ona velika žuta mrlja na Papinom bijelom talaru nije od urina nego od Fante? 

   – Ne znam ja od čega je. To će ustanoviti sudski vještaci kad fotomontažu odnesu na laboratorijsku analizu. 

   – Antikriste, ne sprdaj se s ozbiljnim stvarima! Dobro kaže onaj portparol Njemačke biskupske konferencije: da je Titanic na isti način uvrijedio gospođu kancelarku, glavnog imama ili velikog rabina Njemačke, država bi reagirala u roku odmah! A katolike se, je li, može slobodno i nemilice vrijeđati?! 

   – Šta se žestiš? Ja samo kažem da je laboratorijska analiza jedini način da se dokaže je li Titanic zapišao Papin haljetak ili ga je zalio Fantom. Ne misliš valjda da bi sudski vještak na raspravi trebao lizati naslovnicu, pa još ponuditi i suca i papinog advokata da se osobno uvjere o kojoj se tekućini radi? 

   – Ma bravo, trafikant! Riješio ti problem svojom neukusnom zajebancijom! 

   – Čuj, o ukusima i okusima će raspravljati na sudu. Što se mene tiče, radi se o osveti Titanica za brodolom nakon punih sto godina. Tko tebe santom, ti njega Fantom! 

   – Samo ti drži stranu svojoj neduhovitoj duhovnoj braći! Hajde, neka vam ono na naslovnici i prođe kao Fanta, ali šta ćemo sa zadnjom stranicom gdje su Papi na stražnjicu montirali smeđu fleku i napisali: »Pronađen još jedan izvor curenja!«? 

   – Primit ćemo to kao još jedan štos na aferu curenja Papinih privatnih poruka u javnost.

   – Ma je li? A šta je ona smeđa fleka nego prostačka aluzija na znaš već koje tjelesne izlučevine?! Nemoj mi samo reći da su ti tvoji pajdaši papu zalili Coca-Colom? 

   – Ne bih ulazio u to je li Coca-Cola, Pepsi ili Worcester umak… Ali da sam ja Papa, ja bih to u tužbi okarakterizirao kao prostačku aluziju na Svetu Stolicu.