– Šta bi ti, trafikant, da ti čovjek dođe na trafiku i traži Dnevni avaz? 

– Rekao bih mu da ovdje ne stiže Avaz i uputio bih ga na najbližu trafiku gdje ga može kupit. I još bih mu dao novaca i zamolio ga da i meni kupi Oslobođenje, Dane, Slobodnu Bosnu… 

   – A gdje je ta najbliža trafika? 

   – Negdje na Makarskoj rivijeri. 

   – Skoro pa odmah iza ugla… A zašto tamo ima novina iz Bosne i Hercegovine, a kod tebe nema? 

   – Zato što moja trafika, kao što vidiš, nije na Makarskoj rivijeri. 

   – Jako duhovito, trafikant, i vrlo informativno, te nadasve ljubazno od tebe! 

   – A šta bi ti da ti kažem? 

   – Dobro da mi nisi ispričao onaj vic kad Mujo dođe na trafiku i traži kutiju Dunhilla, a trafikantica mu odbrusi: »Prvo i prvo, ne kaže se Dunhill nego Ronhill. A drugo – nema!« 

   – Šta ću ti pričat kad ga već znaš?! 

   – Ali zato ne znam u čemu je vic s bosanskim novinama na hrvatskim trafikama izvan Makarske rivijere: zašto se, prvo i prvo, ne kaže Avaz nego WAZ? I drugo – što ga nema? 

   – Nema ga zato što ga nema. 

   – A kako to da imaš i slovački Sme i češki Dnes i srpsku Politiku i slovenski Dnevnik i austrijski Kleine Zeitung i talijanski Corriere della Sera i ove ruske Argumente i fakte, jebote, imaš čak i mađarski Szúdoku…? 

   – Valjda zbog turista. Ako nisi primijetio, sezona teče i otječe… 

   – Kao da ovdje nema i bosanskih turista! Pa ne ljetuju samo od Brela do Gradca! 

   – Znam, ljetuju i ovdje, ali ovdje, eto, ne kupuju novine iz BiH. 

   – Ali z-a-š-t-o? 

   – Možeš pitat onu trafikanticu iz vica, a možeš i hrvatske distributere. 

   – Šta sad trebam: nazvat Todorića? 

   – Nije stvar samo u Todoriću. Ista situacija je bila i prije, s onima koji su Todoriću prodali trafike. I s onima koji još nisu. 

   – Znači: nije objašnjivo, ali je zato neobjašnjivo? 

   – Tako nekako. 

   – A pomisliš li ti ikad kako se osjeća čovjek kad dođe na trafiku kupit neke novine, za koje bi bilo normalno da ih ima, a ti mu kažeš da uopće ne stižu? 

   – Šta imam pomišljat?! Znam kako se osjeća: isto kao i ja kad u Makarskoj tražim Novi list, pa mi na svakoj trafici kažu da ga nema jer da tamo uopće ne dolazi, čak ni s danom zakašnjenja kao što već drugo ljeto stiže u Split. Nema ga nikako. 

   – Ja bih se na tvome mjestu izderao na svakog tamošnjeg trafikanta ili trafikanticu i optužio ih da mrze i Frana Supila i Fijumane i Grobničane i Primorce i Ličane i sve koji su po nacionalnosti čitaoci. 

   – Šta mi hoćeš reć: da bih se ovdje trebao izderat sam na sebe zato što nema Avaza? I optužit opet sam sebe da ga nema zato što mrzim Bosance? 

   – Bolje da to napraviš u vlastitom aranžmanu, nego da ti uleti netko tko doista misli da ga mrziš zato što je iz Bosne, pa da o tome tko si i kakav si čitaš na Avazovom portalu, kao što se dogodilo tvojoj kolegici iz Makarske. 

   – Ne bi to bila ni prva ni zadnja optužba da sam ono što nisam. 

   – Lako je tebi: to što jesi sve ono što nisi ide u tvoj trafikantski rok službe, ali trafikantici u Makarskoj se ovih dana život pretvorio u pakao. Otkad je Avaz objavio izmišljotinu svoga nervoznog čitatelja kako ga je ona, kad je došao kupit svoj omiljeni list, vrijeđala na nacionalnoj osnovi i rekla mu da mrzi Bosance, iako je to ustvari rekao on njoj, trafiku joj iz dana u dan oblijeću tipovi koji je nazivaju gadurom, mrziteljicom Bosanaca, prijete joj da će je preko svojih veza u Zagrebu istjerat s posla, čak je pokušavaju i ščepat za vrat kroz onaj prozorčić… A da apsurd bude veći, i ta makarska trafikantica je Bosanka i za nju ljudi koji na trafiku dolaze kupit novine a ne liječit frustracije – bilo da su Bosanci ili nebosanci – listom govore kako je izuzetno ljubazna i kako nema šanse da bi ona ikoga vrijeđala. Uostalom, šta da ti pričam kad sve možeš pročitat u novinama… 

   – U kojim novinama? U Dnevnom avazu? 

   – Ne, nego u Slobodnoj Dalmaciji. Avaz o tome šta se događa ženi koju su pribili na stup srama, naravno, šuti i pušta da je vrijeđaju svi koji su popili priču o njenom bosnomrzilaštvu. Urednik Avaza u Slobodnoj Dalmaciji izjavljuje kako, eto, »nisu poslali novinara u Makarsku da istraži slučaj o kojemu je njihov portal objavio tekst u formi zabilješke čitaoca«. 

   – Baš čudno kako im se to dogodilo. Ako vjeruju u to što objavljuju, fakat je bilo najnormalnije da dođu napravit reportažu s ozloglašene trafike, da dođu branit ugrožene kupce svojih novina… Nisu se valjda preplašili da bi im »vještica s trafike« napala i novinare, kao što im je – po priči koju su lansirali – zlostavljala čitaoce? Ili su se preplašili od same pomisli da ta žena možda uopće nije onakva kakvom su je žigosali? 

   – Oni su se zadovoljili onim što su objavili… 

   – I baš ih briga što trafikantica ni kriva ni dužna ispašta zbog njihove ekskluzivne potvore? 

   – Nemoj tako, trafikant! Urednik Avaza u Slobodnoj kaže kako oni »odbacuju bilo kakvu vezu s eventualnim prijetnjama ili uvredama koje su, kako kažete, upućene prodavačici u kiosku«. 

   – Pa zašto onda ne objave njenu priču? 

   – Valjda zato što je kurentnije ostavit svoj publikum u uvjerenju da ga makarska trafikantica mrzi, nego i trafikantici i istini pogledat u oči. Tim prije što je ta podvala o »mrziteljici Bosanaca« iznikla na nažalost stvarnom i nažalost plodnom tlu mržnje i prezira prema bosanskim turistima. Sjeti se samo onoga Ive Ćurkovića koji je prije dva ljeta u tjedniku Makarsko primorje objavio najodvratniji mogući pamflet protiv »suvišnih gostiju« iz Bosne i Hercegovine… 

   – Sjetio sam ga se čim sam pročitao onu prvu, Avazovu verziju priče o »trafici na kojoj mrze Bosance«. I pomislio kako je sve otišlo u vražju mater jer su se pacijenti koji su zagadili novine sada spustili i na trafike.