– Kakvu lekciju? 

  – Besplatnu i vrlo poučnu, kojom su javno reagirali na njegovu hipermarketiziranu koncepciju visokog obrazovanja koju je, onako uzgred, predstavio pred televizijskim kamerama uoči ulaska u Europsku uniju… 

  – Oprosti, ali ja nisam čuo ni šta je Milanović tada rekao. 

  – Nisi gledao emisiju »Hrvatska u Europskoj uniji«? 

  – Ispričavam se, ali svojski sam se potrudio da izbjegnem svaku prigodničarsku eurogovoranciju, i to mi je išlo tako dobro da sam zaslužio čistu peticu iz zalaganja.  

  – Greška, trafikant, greška… To je fakat trebalo čut. 

  – A šta je to premijer izvalio? 

  – Koješta u svom stilu, a iz čega su znanstvenici, profesori i studenti točno pročitali da Milanovićeva Vlada ima »neprihvatljiv stav u odnosu na Ustavom zajamčena socijalna prava građana i načelo društvene jednakosti«. 

  – Pa ako su Vladini stavovi u nesuglasju s Ustavom, za očekivat je da se taj problem riješi promjenom Ustava… 

  – Ne lupetaj, trafikant, prije nego što čuješ o čemu se radi! 

  – Koliko ja znam, ovdje se Ustav tradicionalno mijenja kad se radi o bilo čemu… 

  – Opet ti drviš svoje! Nije Vladi u ovom slučaju cilj promijenit Ustav, nego izigrat ono što je njime zajamčeno. A još uvijek je zajamčeno da je »srednjoškolsko i visokoškolsko obrazovanje dostupno svakomu, pod jednakim uvjetima i u skladu s njegovim sposobnostima«. 

  – Pa nije valjda Milanović rekao da Vlada više ne jamči za obrazovanje kakvo je zajamčeno Ustavom? 

  – A kako bi bilo da napokon saslušaš šta je ustvari rekao, bez tih tvojih upadica opće prakse?! 

  – Evo, pretvorio sam se u uho… 

  – Elem, Milanović je udario u priču kako je Vladin cilj da nakon ulaska u EU »sto posto javnih investicija bude iz europskih fondova, da time ne opterećujemo proračun« i da se »iz proračuna ne financira ono što se ne treba financirati«. A sad slušaj šta se to ne treba financirat… Veli naš vrli premijer da više ne trebamo ulagat u »nepotrebno visoko obrazovanje«, jerbo se to »nepotrebno obrazovanje« treba otvorit »utjecaju privatnog sektora«, e da bi tu svoju socijaldemokratsku preprodaju kapitalističke pameti okrunio zaključkom – slušaj sad ovo! – »Znanje je roba!« 

  – Pa nije to izmislio Milanović. Znaš li ti kad je još stari dobri Bertolt Brecht napisao da je »znanje roba koja se usvaja sa ciljem daljnje preprodaje«? 

  – Brecht je to napisao zato što je bio žestoko protiv pretvaranja čovjeka i svega ljudskog, pa tako i znanja, u jebenu robu, a Milanović govori to što već govori samo zato što ne drži ni do čega što nema robnu vrijednost! 

  – Koliko se ja sjećam, on je 2009. s pozicije lidera oporbe podržavao studentske prosvjede. Kritizirao je Sanaderovu Vladu, tvrdeći da je za njezina mandata »višestruko narastao broj onih koji moraju plaćati studij, a to nije dobro i studenti koji moraju plaćati to vide i ustali su protiv toga potpuno razumnim zahtjevima«. 

  – Nije on, jadničak, shvatio da se tu nije radilo samo o plaćanju studija, nego o fundamentalnoj pobuni protiv pretvaranja znanja i ne samo znanja u robu. Da mu je išta od toga što su studenti zahtijevali doprlo do mozga, ne bi danas provodio komercijalizaciju državnih bolnica, pripuštajući u njih privatne pacijente, a istovremeno otpuštajući medicinske sestre i drugo bolničko osoblje kao robu kojoj je istekao rok upotrebe! 

  – Pričamo li mi sad o školstvu ili o zdravstvu? 

  – Pričamo o svemu zbog čega su se studenti pobunili, a na što su u ovom neoliberalnom purgatoriju manje-više svi ostali gluhi. Zato je sada, kad smo ušli u neoliberalni raj, posve normalno da socijaldemokratski premijer s ciničnim osmijehom izjavljuje ono što se u vrijeme blokade ne bi usudili izustit ni mozgomjernik Milas ni magistar Đapić. Jebote, možeš li zamislit da je Milanović provalio kako »vidimo da države kao što su Grčka, Italija, djelomično Španjolska i Portugal, imaju najobrazovaniju populaciju ikada«, ali da, eto, »ti ljudi nemaju posla«?! 

  – Šta je htio reć? Da je njihovo znanje roba s greškom? Da je obrazovanje proces proizvodnje tržišnog škarta? Da ljudi završavaju fakultete samo zato da bi državi natovarili na vrat još nezaposlenih? Da s tim znanjem mogu kroz gusto granje, pa diplome upotrijebit kao toalet-papir? 

  – Ma ne, ništa od toga. On je samo htio prepjevat onu zastarjelu laudu đačkom dobu u aktualnu i tržišno verificiranu »Od kolijevke pa do groba, najljepše je kad si roba!«