– Hvala Bogu da me bar netko skužio, da ne umrem neshvaćen. 

   – Samo ti okreći pilu naopako, kerumoidu i kerumantrope jedan! 

 

  – Nemam ništa. 

   – Zato si jučer, kad je trebalo lupat po Sandi Ham, bio glagoljiv! 

   – A kakve veze ima Kerum sa Sandom Ham? 

   – Nikakve, baš kao ni ti. Ona je gospođa koja drži do struke, a vas dvojica ste to što jeste. 

   – Ma nazovi me i Kerumom i Nevenkom Bečić ako hoćeš, ali ja stvarno ne kužim o čemu govoriš. Je li se to nakon »političara, novinara, čistača, trgovaca, brucoša matematike…« i Kerum uključio u javnu raspravu o pravopisu, pa se gospođa Ham ne samo dodatno nego i dvostruko uvrijedila? 

  – Nije se on uključio u raspravu o jeziku, nego se najzad i službeno kandidirao za novi gradonačelnički mandat i pritom prodavao onu istu populističku demagogiju koja nas je i dovela do toga da se, kao što je rekla gospođa Ham, jednako cijeni što o pravopisnoj problematici misle i političari i novinari, i čistači i trgovci, i brucoši matematike i apsolventi filozofije, i fakultetski profesori kroatistike i akademici. 

  – Govorio je u Splitu, gdje mu je i mjesto, a rekao je da ga se »napada bez razloga, i to samo zato što ne razlikuje bravara od akademika«. 

   – Pa gdje ti je tu populizam? Čovjek je samo zatražio da ga se poštedi od napada, budući da su mu kognitivne sposobnosti toliko umanjene da bi kad mu zašteka brava na nekom od bolida nazvao akademika da mu je dođe popravit, i da bi svoju molbu za prijem u HAZU odnio kod bravara da mu je lektorira antifrizom. 

   – Ti stvarno misliš da Kerum ne zna šta govori i onda kada se hvali šta je sve napravio?

   – A šta je, majke ti, napravio? 

   – Kaže: »Evo, bio sam obećao stanove za podstanare, a sada svojim nekretninama garantiram da svi koji žele mogu kupiti stan za 1200 eura po kvadratu! Pa tko je to napravio nego ja?!« 

   – I misli da je time riješio problem podstanara? Vjerojatno dilanjem stanova preko rodbinskih i partnerskih firmi? 

   – A kako bi drugačije?! Ali on kaže da to uopće nije bitno. 

   – Nego šta je bitno? 

   – »Bitno je to«, kaže Kerum, »da je 1200 eura kvadrat, i svatko tko to može platiti je riješen i ne mora više biti podstanar.« 

   – Ma genijalno! I gdje ti u tome vidiš populizam? U podjebavanju ljudi da su podstanari samo zato što nemaju love za kupit stan? 

   – U njegovoj demagoškoj priči da za kupnju stanova po toj cijeni jamči svojim nekretninama. 

   – Pa znaš da se prije dva-tri dana hvalio kako samo u Splitu posjeduje 500 tisuća kvadrata prostora i da je na temelju toga skromno zaključio: »Gdje god se okrenuli – Kerumovo je.« Prema tome, ima nekretnina za jamčenje… 

   – A ima i obraza za kamčenje love od podstanara dovoljno naivnih da se upuste u aranžmane s Kerumovim rodbinskim firmama koje, naravno, nemaju nikakve veze s nekretninama kojima on jamči kupovinu stanova od kojih još nema ni temelja. 

   – Ali ne možeš to nazvat populizmom nego šišanjem ovaca! 

   – A šta je populizam inače? Brijanje koza? I pazi šta još kaže nakon što je tako riješio problem podstanarstva u Splitu: »Kažu mi da nisam dolazio na posao – pa šta bi tek bilo da sam dolazio?!« 

   – Možda bi danas imao ne 500 tisuća nego 5-6 milijuna kvadrata. 

   – Ne znaš tko je duhovitiji: ti ili Kerum… A znaš li kako je duhovito riješio problem nezaposlenosti? 

   – Kako, bogati? 

   – Kaže mu novinar: »Povećavate broj zaposlenih u Banovini i poduzećima. Na kraju mandata zapošljavate svoje ljude, rodbinu?« A Kerum odgovara: »Ako pobijedim ponovo, ponovo ću ih zapošljavati.« Onda novinar pita: »Pa, nije li ih previše u Banovini i gradskim poduzećima?« Kerum, naravno, ima kerumovski odgovor: »Je li ih previše i rade li, nije na meni da gledam. Postoje voditelji i pročelnici, pa neka kontroliraju tko što radi.« Pa vidiš li ti to: on pozapošljava familiju i javno obeća da će to isto radit i u sljedećem mandatu, ako ga osvoji, a onda odgovornost prebacuje na činovnike u gradskoj upravi. Ako to nije populistička velemajstorija, onda ja stvarno ne znam šta je populizam! 

   – Naravno da ne znaš. Kerum je samo zamolio građane Splita da ne glasaju za njega ako ne žele da on nastavi zapošljavat svoju rodbinu u gradskoj upravi i u gradskim firmama. Nije mogao bit otvoreniji i pošteniji! Pa ako idioti i unatoč tome hoće glasat za njega, neka ne kažu da nisu znali šta im se sprema! 

   – Jesi li mu i ti u familiji? Hoće li i tebe možda zaposlit kao savjetnika? 

   – Naravno da neće, ali ja znam šta bih mu savjetovao, kad me već povlačiš za jezik. 

   – Šta? 

   – Da raspiše natječaj za zapošljavanje HNS-ovaca. 

   – Zašto HNS-ovaca? 

   – Zato što među njima nema nezaposlenih, pa mu se nitko ne bi javio na natječaj.