– Vidiš li ti, trafikant, kako se spuštaju tenzije uoči utakmice stoljeća, tisućljeća ili čega li već? 

   – Evo, gledam i divim se. 

   – Vidiš šta kaže Štimac u Globusu: »Bit će žalosno ako ih više bude navijalo protiv Srbije nego za Hrvatsku.« 

   – Treba se bojat da od silne žalosti ne povuče ekipu s terena. 

   – A Srbi možda uopće neće ni istrčat na maksimirski travnjak. 

   – A zašto? 

   – Pa vidiš naslov u Večernjaku: »Orlovi: Neka trešti Thompson, briga nas…« Samo što ne kažu da će odbit igrat ako im s razglasa ne puste Thompsona! 

   – Sad im ga za inat neće pustit… 

   – A onda još i policija prijeti da će u slučaju skandiranja »Ubij, ubij Srbina!« prekinut utakmicu. 

   – A šta će napravit ako publika bude skandirala »Ne ubij, ne ubij Srbina!«? Ispraznit stadion? 

   – Zašto bi ispraznila stadion? 

   – Zato što je na utakmicama između Hrvatske i Srbije zabranjeno navijat za gostujući tim. 

   – Zabranjeno je, izgleda, i za domaći. Vidiš da je HNS zabranio i unošenje hrvatskih zastava s imenima gradova iz kojih navijači dolaze… 

   – I tome se može doskočit. Ako su zabranjena imena gradova, nisu imena sela. 

   – Trafikant, ne podiži tenzije! I ne miniraj ogromne napore koji se ulažu u njihovo spuštanje. 

   – Ne pada mi na pamet. Cijenim trud što su ga u borbi protiv tenzija uložili i Štimac i Mihajlović, i igrači s obje strane, i HNS i FSS, i policija i politika, ali sve je to ništa prema onome što je na zbližavanju Hrvata i Srba uradio akademik Dubravko Jelčić. To se stvarno ne smije minirat. 

   – Pratim sve što se piše uoči utakmice, ali nisam primijetio da itko spominje tog akademika. 

   – Zato što ne čitaš Hrvatski tjednik. Evo pogledaj! 

   – Trafikant, jebote, šta je ovo: »Mile Budak neusporedivo je zaslužniji od Josipa Broza Tita ali o tomu Arsen Bauk, kao ni Sanader na koga se poziva, ništa ne zna!«? Šta Budak, Tito, Bauk i Sanader imaju s utakmicom i sa spuštanjem tenzija? 

   – Ne čitaj samo naslov! 

   – Ma neću čitat ništa! Samo nam na dan utakmice treba Mile Budak, skupa sa svojim zaslugama… 

   – Ne nagli! Nije Mile Budak ono što si ti mislio. On je bio izuzetno poštovan i u Srbiji, ali je to od tebe skrivala komunistička historiografija, a sad ti otkriva akademik Jelčić. 

   – Ma šta mi otkriva? 

   – Otkriva ti da je Nedićevo glasilo Novo vreme u broju od 19. kolovoza 1941. izvijestilo o Budakovom govoru u Virovitici, i to pod naslovom »Glas razbora iz Hrvatske«. 

   – A šta je to razborito rekao Budak? »Srbe na vrbe!«? 

   – Akademik Jelčić tvrdi da je Budak tu rečenicu možda izgovorio, a možda i nije. 

   – Zar taj akademik prije desetak godina nije potpisao apel 120 hrvatskih intelektualaca za obnovu procesa protiv Mile Budaka? 

   – Ne misliš valjda da bi to prošlo bez njegova potpisa… 

   – A zar u tom apelu nije napisano i to kako je sam Budak priznao prijateljima koji su mu prigovorili zbog rečenice »Srbe na vrbe!« izgovorene u Varaždinu, da mu je ona, eto, »izletjela«? I ne piše li u tom apelu čak i to da se Budaku ta rečenica ne može oprostiti, premda je on tom prigodom samo citirao Slovenca Marka Natlačena koji je tu doskočicu lansirao još 1914. godine? 

   – Naravno da piše, ali Jelčić sada u intervjuu Hrvatskom tjedniku tvrdi da ni za to nema dokaza. A ti ne vjeruješ da je u Nedićevim novinama 1941. objavljena pohvala Budakovoj razboritosti? 

   – Zašto ne bih vjerovao da se jedan kvisling i zločinac divi drugom kvislingu i zločincu?! 

   – Jelčić tvrdi da Budak nije bio ni kvisling zločinac, a isto to za Nedića tvrde srpski revizionisti. Naš bi se akademik vjerojatno složio sa srpskom braćom po pameti koja kažu: »Da bi spasao srpsku komunističku omladinu od slanja u koncentracione logore i gasne komore, Milan Nedić je osnovao Zavod za prinudno vaspitavanje omladine u Smederevskoj Palanci. Tu su srednjoškolci imali mogućnost da uče gimnaziju, ostali razne zanate. Da li tako deluje jedan fašista, odnosno nacista?« A možda ni ta bratija ne bi našla prigovora srodnoj Jelčićevoj logici po kojoj Budak ne može bit odgovoran ni za kakve zločine, jerbo »nije sudjelovao u donošenju rasnih zakona niti ih je provodio, nego ih je naprotiv u svojim resorima, kao i svome privatnom životu otvoreno bojkotirao«… 

   – Čime to akademik, bogati, dokazuje? 

   – Time što je Budakov »osobni vozač bio Židov« i što omiljeni mu Mile »kao ministar bogoštovlja i nastave nije dao otpustiti, čak ni umiroviti nijednoga sveučilišnog profesora Srbina ili Židova«. 

   – Znači: u NDH su najebali samo oni Židovi koji nisu vozili Milu Budaka? A u Jasenovcu su završavali samo oni bez vozačke, da završe auto-školu, pa da poslije mogu vozat ustaške ministre? Ma nemoj mi dizat živce s tim revizionističkim idiotarijama! Ako smo pričali o spuštanju tenzija, šta me zaskačeš s tim Jelčićem i njegovim Budakom?! 

   – Zato što vidim da se spuštanje tenzija pokušava postić uzdizanjem kretenzija.