– Pa ne mogu vjerovat da ovo sjedi u Vladi… 

   – Koje »ovo«? 

   – Ovaj ministar gospodarstva i mozgoštovlja. 

   – Ivan Vrdoljak? A šta je sad provalio: da nitko nije lud da investira u zemlju u kojoj je on ministar? 

   – To bi mu bila jedna od pametnijih izjava, što znači da je od njega nećeš čut ni u ludilu. 

   – Daj da onda čujem šta se od njega može čut… 

   – Ma slušaj genija: »Moj Osijek i moja Slavonija ima konkurentske prednosti koje Zagreb nikad neće imati: ima dobre ljude, čistu zemlju, dosta vode, blizinu Budimpešte, Beograda i Sarajeva…« 

   – Pa samim tim i blizinu Kecskeméta, Rume i Bijeljine. A i Hong Kong, Singapur i Dubai su bliži Osijeku nego Zagrebu. 

   – Ma nije štos u zemljopisnom položaju, nego u ljudskim resursima. Ako si pažljivo slušao šta taj Vrdoljak trabunja, onda si valjda shvatio da Zagreb nema niti će ikada imat dobre ljude. 

   – Pa kaj onda? 

   – Po njemu, znači, u Zagrebu žive sama ljudska govna, šljam, klatež, ološ, smrad, biološki otpad… 

   – Ne pretjeruj, trafikant! Nije to rekao, a vjerojatno ni mislio. 

   – A šta je, tako ti Boga, mislio kad je rekao da Zagreb nikad neće imat dobre ljude? 

   – Je li ti to od ministra Vrdoljaka očekuješ da išta misli? I šta si se toliko uzgovorio o Ivanu Vrdoljaku, a o don Ivanu Grubišiću ni riječi? 

   – A šta te zanima o don Ivanu? 

   – Zanima me zašto, dok o splitskom županu-župniku priča cijela Hrvatska, ti – takav lajav – mudro šutiš? 

   – Čekam da ga nazove Karamarko, pa da mi dojam bude kompletan. 

   – A zašto bi ga Karamarko nazvao? Zato što se šef Saveza za građansku i etičku Hrvatsku na sva usta i po svim medijima vrlo etično hvali kako mu je HDZ-ov boss poslao svoj broj mobitela s porukom kako bi želio razgovarat? 

   – Pa znaš da je don Ivan čovjek dijaloga… 

   – Da, da, da… Nema s kim ne bi razgovarao o izbornoj suradnji. I toliko je nestranački nastrojen da nema stranke s kojom ne bi paktirao. 

   – Ne izmišljaj! Je li don Ivan jasno rekao i više puta ponovio kako nema koaliranja s političkim strankama? 

   – A zašto onda Karamarku poručuje »Zovi, samo zovi…«, i to nakon što se sa SDP-om dogovorio da odustane od kandidature za gradonačelnika, e kako ne bi bio izravan konkurent njihovom kandidatu Ivi Baldasaru, a SDP će, zauzvrat, podržat Grubišićevu kandidaturu za župana? 

   – A don Ivan će Baldasaru pomoć tako što će podržat Anđelku Visković, jer ona nije stranačka kandidatkinja… 

   – Pitam te: zašto je Grubišić Karamarku preko HTV-a i novina poručio da ga nazove? 

   – Možda je htio sklopit isti deal kao s SDP-om: da se još jednom povuče iz utrke za gradonačelnika, kako ne bi ugrožavao HDZ-ovog kandidata Vjeku Ivaniševića. 

   – A da HDZ zauzvrat kandidira Zlatka Ževrnju na županijskoj listi, e kako bi don Grubišić bio siguran kako neće morat nosit nikakav križ, ni onaj gradonačelnički, ni onaj županski? Šta on zapravo hoće? 

   – Vidiš da hoće ukinut županije. I jučer je to izrijekom ponovio. 

   – Ali zašto se onda kandidira za župana? 

   – Pa da lakše ukine barem onu županiju u kojoj misli da će bit župan. 

   – Vrlo originalno! To je kao da se natječeš za gradonačelnika s isključivim ciljem da ukineš grad. 

   – Takvog gradonačelnika, hvala, već imamo. 

   – I taj će se opet kandidirat. Ne bi me čudilo da don Ivan podrži i njega, kao što podržava i njegovu dojučerašnju zamjenicu. Ionako je blagonaklono izjavio da je Kerum »ne htijući možda, rasturao grad, izneredio ga i ostavio veliku rupu u proračunu«. Pazi – »ne htijući možda«. I još je – da ne bude nikakve sumnje kako bi podržao i politiku kontinuiteta u upropaštavanju Splita – izjavio kako misli »da nas oni koji su nas doveli do ovoga, a to su i Kerumovi prethodnici, trebaju izvesti iz gliba«. Pa šta on misli: da bi Kerum još jedan mandat primio kao kaznu ili kao uvredu? 

   – Pretjeruješ po pitanju podrške Kerumu. Valjda će don Ivan najprije podržat svoga kandidata za gradonačelnika. 

   – Kojeg od toliko svojih? Ima ih toliko da to u Splitu uopće neće ličit na glasačke listiće nego na kolekciju pseudonima don Ivana Grubišića… 

   – Pa kandidata kojeg će, umjesto njega, nominirat Savez za građansku i etičku Hrvatsku. 

   – Krasna mu je podrška! Već je izjavio da taj njegov kandidat nema šanse da uđe u drugi krug. A da će njegov Savez u drugom krugu podržat finalista ovisno o programu, a neovisno o tome je li SDP-ovac ili HDZ-ovac. 

   – Pa normalno je da podrži onoga tko mu je programski bliži. 

   – E, tu će se onda dobro polomit dok odluči čije je programsko ništa bliže njegovom programskom ničemu. 

   – Otkud ti znaš da don Ivan nema programa? 

   – Pročitao u novinama. Na pitanje »Imate li program?«, on odgovara: »Formirane su radne grupe sastavljene od kvalitetnih ljudi. Snimaju stanje i spremamo se detektirati prioritete…« Pazi – spremaju se detektirat prioritete! Onda još kaže: »Programi ne znače ništa ako se neće realizirati.« 

   – Pa zar nije u pravu?! Zašto on svoj program ne bi imenovao i predstavio tek ako ga ostvari? 

   – Ti si stvarno prolupao, trafikant! Kakav će to program bit: postizborni? 

   – Ostvareni. Pod sloganom »Župan nadasve«.