– »Štenta je bil va Amerike, kod tete Lucije, vratil se je jer ne more bit bez Opatije…« 

   – Kako, trafikant, možeš pjevat ovako rano?! 

   – Tako što se ponašam u skladu s narodnom mudrošću. 

   – A šta je to mudro rekao naš narod? 

   – »Blago onom tko rano poludi, sav mu život u veselju prođe!« 

   – Mogao sam i mislit… Stvarno treba bit lud pa pjevat u zemlji koja je po rejtingu svrstana u dvostruko smeće. 

   – To je baš super! Da imalo pratiš gospodarske trendove u svijetu, znao bi da je budućnost u gospodarenju smećem. »Štenta je bil va Amerike…« 

   – Daj, barem promijeni pjesmu! 

   – A šta fali ovoj? Baš je gospodarski i kreditno-rejtinški aktualna. Šteta što je jutros nisu pustili na radiju nakon što je objavljena vijest da Slavko Linić ide u Ameriku prodat obveznice u vrijednosti od milijardu i pol dolara. 

   – Šta stvarno ide u Ameriku? Pa zar nije prije mjesec-dva rekao da se Vlada više neće zaduživat u inozemstvu? 

   – A nego gdje će se zadužit? Kod onih što u malim oglasima nude brze kredite na trajni nalog, uz slogane »Legalno i brzo!«, »Zatvaramo ovrhe, crne liste i blokade!«, »Licencu izdalo Ministarstvo financija sukladno članku 19. Zakona o potrošačkom kreditiranju!«…? Misliš ti da Linić ne zna šta radi? Evo pročitaj mu intervju u Jutarnjem. Vidi naslov: »Moj plan za spas«! 

   – Je li ja to dobro vidim šta piše ispod naslova: »Hrvatska postaje izvoznik struje i plina!«? 

   – Odlično vidiš. 

   – Ali bogami ne vidim ni struju ni plin za izvoz. Vidim samo da Linić izvozi obveznice. 

   – To je zato što si lijen k’o i ovaj Ratko Bošković što je s njim radio intervju, pa se išao pravit pametan i Liniću objašnjavat kako »Hrvatska nema dovoljno primarnih izvora energije ni za primarne potrebe«. A slušaj šta mu spasitelj Slavko kaže: »Kako nema! Plin bismo mogli izvoziti, a sada ga uvozimo 40 posto. Struju možemo izvoziti, a uvozimo 60 posto. I tu se mi razlikujemo… Mi ne vidimo to hrvatsko bogatstvo, jer smo lijeni izvaditi ga.« 

   – A zašto ga Linić, ne bilo mu lijeno, ne izvadi? 

   – Ne može zbog MOL-a koji širi neistine, a na koje nasjedaju i novinari, da treba očekivat i pad vađenja i proizvodnje prirodnog plina! Evo slušaj Linićevu reakciju na te lijene i crne prognoze: »Zašto bi vađenje plina moralo padati? Naravno da će padati ako ne budemo ulagali u istraživanja i eksploataciju. Imamo dovoljno zaliha u Jadranu, zašto ih ne iskorištavamo?« 

   – A koga on to pita? Mene i tebe? Novinara i čitatelje? Jebote, da jedan ministar u javnost plasira takvo pitanje, pa toga stvarno nigdje nema… I šta mu je odgovor: da ne iskorištavamo plin iz Jadrana zato što smo lijeni? 

   – Šta si toliko zapeo za tu lijenost? 

   – Zato što nas za lijenost proziva netko tko sjedi u Vladi koja se, kako vidimo, polomila oko eksploatacije plina. A prirodni plin je, koliko ja znam, u vlasništvu države. 

   – Pa bi ti Linića poslao na platformu? 

   – Ma ja bih ga poslao da oporezuje Vladu koja ne koristi državno bogatstvo! 

   – Čudo jedno koliko si pametan! A odakle bi Vlada namakla lovu za taj porez? Iz novog nameta koji bi nabila pučanstvu? 

   – Kad nas nisu ubili sa svim ovim porezima, neće ni s tim. I baš bi bilo super da ga nazovu porezom na neučinkovitu Vladu! I ovako je plaćamo da uvozi energente i grinta na MOL. I da nam popuje kako smo lijeni i nepoduzetni… 

   – Nemoj tako surovo! Pa vidiš da je odzvonilo i MOL-u, to jest Ini… Gotovo je s monopolom! 

   – Ma šta je gotovo? 

   – Vlada osniva novu naftnu kompaniju u državnom vlasništvu. 

   – A gdje to piše? 

   – U prijedlogu Zakona o ugljikovodicima. 

   – I onda će ta državna tvrtka bit konkurencija Ini u kojoj država ima 44 posto vlasništva?

   – Pa znaš da je konkurentnost nova mantra u Banskim dvorima. Čuo si neki dan Ivana Vrdoljaka: ponavlja riječ konkurentnost k’o biskupi naravni zakon. 

   – A zašto država ne može osnovat naftnu kompaniju bez tog Zakona o ugljikohidratima? 

   – O ugljikovodicima: metanu, etanu, propanu, butanu, pentanu, heksanu, heptanu, oktanu i tako dalje, a ne o ugljikohidratima: glukozi, fruktozi, škrobu, celulozi… 

   – Dobro, dobro: o ugljikovodicima, shvatio sam, propane, heptane i papane jedan! A sad mi odgovori na pitanje! 

   – Zato što će Zakon o ugljikovodicima regulirat pitanje državnog stručnog i tehničkog nadzora nad koncesionarima za eksploataciju ugljikovodika, a taj će se nadzor najbolje vršit preko državne kompanije koja će ujedno bit i partner investitorima zainteresiranim za istraživanje i eksploataciju nafte i plina u Hrvatskoj. 

   – Nadam se da nisam dobro shvatio… Hajmo polako: država će, prema tome što ti govoriš, osnovat suverenu državnu naftnu kompaniju kako bi mogla suvereno dijelit koncesije firmama koje će crpit našu naftu i plin? 

   – Odlično si shvatio. 

   – I kojim će firmama dijelit koncesije? 

   – Valjda onima koje se jave na natječaj. 

   – Znači: i Ini, to jest MOL-u? 

   – Ako zadovolje uvjete natječaja. 

   – Znaš šta, trafikant? Povlačim sve što sam rekao o Liniću i spreman sam ga preko novina zamolit da nas i dalje naziva lijenima! 

   – A zašto? 

   – Zato što više volim da me drže za lijenčinu nego za budalu.