– Imaš li, trafikant, kakvih novosti o unutarnjoj agresiji?

   – Ama baš nikakvih. 

   – A Domovinski stožer, zasjeda li? 

   – Valjda zasjeda. 

   – Kako: valjda? Pa zar nisu objavili da će neprekidno zasjedat i obavještavat javnost o svim novostima vezanim uz unutarnju agresiju? 

   – Možda su precijenili vlastite stražnjice. Nije lako sjedit puna tri dana… 

   – Misliš da su polijegali? Da se domovinska stožernost pretvorila u domovinsku ležernost? 

   – Ne vjerujem. Ipak su to ozbiljni i odgovorni ljudi. 

   – Pa zašto onda ne puste nekakav glasak? 

   – U silnom su poslu. Znaš valjda da paralelno s praćenjem unutarnje agresije pripremaju i »Oluju 2«… 

   – To si izmislio. Neće bit nikakve »Oluje 2« ni »Oluje 3«. 

   – Nego čega će bit? »Oluje 0,5«? Misliš ti da u Domovinskom stožeru nisu držali do trezvenosti kad su izjavili: »Nije biskup Pozaić tek tako govorio o potrebi pokretanja nove ‘Oluje’. Hrvatske biskupe upoznali smo s principima unutarnje agresije i nužnosti borbe protiv nje, nakon čega smo dobili podršku Crkve.«? 

   – A zašto onda predsjednik Hrvatske biskupske konferencije msgr. Želimir Puljić u današnjoj Slobodnoj Dalmaciji tvrdi kako »Crkva nije ‘oporbena stranka’ onima koji su na vlasti pa da smišlja i premišlja što uraditi da se nekoga s vlasti ukloni«? I još se buni zato što se Crkvu već dva mjeseca u javnosti prikazuje kao oporbenu stranku? 

   – A zašto to gospodin nadbiskup ne kaže novinarima lista u vlasništvu Privatne katoličke medijske zaklade koji se Crkvi dodvoravaju tepajući joj da »stoji na braniku domovine« kao »jedina prava oporba« koja »na svojoj savjesti nosi narod i njegove potrebe«? Ili zašto to, na koncu, ne kaže olujnicima iz Domovinskog stožera? Nije u redu da oni misle kako imaju potporu Crkve, pa da nakon što pokrenu zajednički dogovorenu »Oluju 2« shvate da ih je Kaptol izigrao. 

   – A šta ako je »Oluja 2« već pokrenuta? 

   – Kako to misliš? 

   – Pa tako što je general Čermak kupio tvrtku OMV Hrvatska. 

   – Nije to »Oluja 2«. To može bit samo »Oluja Eurosuper 95«. 

   – Tebi stvarno ništa nije sveto… 

   – Pa neće Čermak na OMV-ovim crpkama prodavat sveto ulje nego lož-ulje, i to ne ekstra djevičansko već ekstra lako. I prodavat će motorna ulja, ne u ime Oca, Sina i Duha Svetoga, već u ime Shella, Castrola, Elfa, Mobila, Repsola, Valvolinea… 

   – Samo te slušam, trafikant, kako potpaljuješ antipoduzetničku klimu u zemlji! 

   – Oprosti, ali meni ni na kraj pameti nije bio nikakav poduzetnik, sve dok ti nisi spomenuo Čermaka i njegovu razvojno-gospodarstvenu operaciju. 

   – Dobro, nećemo se sad prepirat! Daj, trzni Domovinski stožer, da vidimo događa li se išta… 

   – Ma pusti Stožer neka mirno spava! 

 

  – Zašto misliš da spavaju? 

   – Pa ako su zasjeli pred upaljenim programom HRT-a, teško da su ostali budni. Vidiš da je situacija na Prisavlju umirujuća i za Crkvu i za stožernike i za poduzetnike i za čitavu državu. Katedrala hrvatskog duha naprosto širi mirno ozračje. 

   – Misliš na ovo što su zbog Leta 3 i zajebavanja na račun crkvenog popovanja o spolnom odgoju skinuli emisiju »Hit show« i što je Goran Radman, da iskupi grijehe, na čelo Zabavnog programa postavio bivšu urednicu Religijskog programa Maju Tokić? 

   – Nije to jedina Radmanova anestetička aktivnost. Vidiš da je i zabranio emitiranje džinglova udruge »Srđ je naš!« koji su građane Dubrovnika pozivali na referendum o gradnji golf resorta. 

   – Ali on je to skidanje džinglova objasnio kao dobro djelo, tvrdeći kako nije fer da javni servis jednoj nevladinoj udruzi iznajmljuje komercijalne termine, nego da je korektnije da aktivist udruge »Srđ je naš!« besplatno gostuje na HTV-u. 

   – To je više nego korektno samo prema aktivistima golfizacije Srđa kojima je u interesu da se o referendumu čuje što manje. Oni će bit oduševljeni Radmanovom dobronamjernom cenzurom, jer je njihov put do golferaja na Srđu popločao svojim dobrim namjerama. Je li iz jednako dobrih namjera dopustio i da policija uhapsi ona dva momka iz Građanske akcije koji su mu došli uručit zahvalnicu zbog adoriranja Jure Francetića u »TV-kalendaru«? 

   – A šta je trebao napravit? Slikat se s tipovima koji su obukli ustaške odore i došli ga zajebavat? 

   – Oni su došli izvest svoj uredno prijavljeni umjetnički performans. 

   – Kakva je to umjetnost: s velikim U? 

   – A šta ti misliš: da ih murija ne bi strpala u maricu i da su došli u partizanskim uniformama? I zašto se ne zapitaš kako to da je u ovoj zemlji dopušteno da se ustaške monture nose iz uvjerenja, a zabranjeno da ih se oblači iz umjetničke zajebancije? 

   – Ja sam tebe pitao: šta je Radman trebao napravit? Primit zahvalnicu? 

   – Bilo šta osim izručenja performera policiji. 

   – A kako je on mogao spriječit njihovo uhićenje? 

   – Osobnim pojavljivanjem. 

   – Da od sebe pravi redikula? 

   – Bolje od sebe redikula, nego od Francetića heroja. Da je došao pred zgradu, performeri bi mu zapjevali »Evo zore, evo dana, evo Jure i Radmana…«, pa da vidim policiju koja bi ih privela zbog te pjesme. 

   – Nego šta bi? 

   – Sudjelovala u performansu.