– I šta ti se čini, trafikant, od ove HDZ-ove klauzure u Opatiji? 

   – Što god da mi se činilo, o tome od mene nećeš čut niti riječ. 

   – Vjerojatno zato što ti se ne čini ništa. 

   – Ne, nego zato što se o klauzuri ne govori. Da su Karamarko i družina htjeli da se o tome raspreda, onda ne bi bilo klauzure, već bi bili Karamarkovi konaci. 

   – Otkad si ti, trafikant, stranački stegnuti HDZ-ovac? 

   – Samo ti izazivaj, ali od mene nećeš dobit ni slova. 

   – Šta tebi nije malo glupo da se zatvaraju u klauzuru usred Opatije? 

   – A gdje su se trebali zatvorit pa da ti budeš zadovoljan: na Golom otoku? 

   – Božesačuvaj! Mogli su se isto tako okupit i na Jelačić placu, nitko živ ih ne bi primijetio. Nit’ bi tko znao da su se okupili, nit’ bi itko čuo šta su rekli. 

   – Samo ti podcjenjuj važnost konspiracije u procesu preuzimanja vlasti… 

   – Da bi postojala konspiracija, mora postojat i tajna koja se čuva. Ne može bit konspiracija oko ničega. 

   – A otkud ti znaš da u HDZ-u nema nikakve tajne? 

   – A jesi ti čuo šta govore sami HDZ-ovci: da su se u Opatiji samo malo podružili, da su imali i zajedničku večeru, ali da je bilo vidljivo koliko zasićenje vlada, da je sve to odrađeno samo reda radi… 

   – Pa ne idu u klauzuru žderonje nego isposnici. Klauzura je bila i ostala pustinjački sport. 

   – Sve dok Karamarko nije uveo pustinjački populizam iliti populističko pustinjaštvo. Jebote, skupio ih je na gomilu samo da bi na koncu mogao izjavit kako se u HDZ-u osjeća veliki zamah. 

   – A šta ti misliš: da je malo to što su HDZ-ovci išli na predavanja o umijeću javnog nastupa i o etici u politici? 

   – Mo’š si mislit s kojim su zamahom savladavali pitanja etike u politici… 

   – Šta si se toliko nabrusio na HDZ? Krivo ti je što nisu otkrili ono što površnoga tebe jedino zanima: imena kandidata na lokalnim izborima. 

   – A ti vjeruješ da imaju ijednog nestranačkog kandidata? Priča se da su ih svi redom odbili. 

   – Karamarko je u Opatiji rekao da to nije istina. 

   – Ah da, nisu ih odbili svi redom nego jedan po jedan. A kako ih i neće odbit kad je čitav taj koncept pozdravljen s pameću?! 

   – Šta je pozdravljeno s pameću: to što Karamarko traži nekompromitirane ljude izvan stranke? 

   – Pa svakome je jasno da nekompromitirane traži izvan stranke samo zato što ih u njoj nema. I pritom uporno misli da je nekompromitiranost sinonim za odsustvo inteligencije. 

   – Kako možeš toliko pljuvat… 

   – Ne pljujem ja, već na nekompromitirane ljude i njihov zdrav razum pljuje onaj tko ih poziva da se kompromitiraju u ulozi smokvina lista za totalno kompromitiranu stranku. Svatko pametan će kao kompromitaciju shvatit već to što ga HDZ smatra idealno nekompromitiranim za stranačke potrebe. 

   – Ako umukneš, i ti ćeš se prestat kompromitirat! 

   – Kaži ti to Karamarku, kad ga već toliko braniš! I prenesi mu moje nestranačko mišljenje da je potpuno tupavo kad kaže kako »neće podleći pritisku medija da otkrivaju svoje izborne kandidate«. Ako je to sve što je naučio na opatijskim predavanjima o umijeću javnog nastupa, onda su fakat bacili novce u vjetar. 

   – Nemoj iskrivljavat! Karamarko je rekao točno ovako: »Nismo žurili i pokleknuli pred medijskim pritiscima ‘dajte nam svoje kandidate, a onda ćemo ih mi eksploatirat kako hoćemo’.« 

   – Nevjerojatna razlika! I šta mu to znači da će mediji eksploatirat kandidate kako oni hoće? Šta bi on htio: kandidate koji neće smjet pisnut? Ili su mu ti kandidati, koje navodno ima, toliko nekompromitirani da bi se o njima u novinama dali ispisat lancuni pikantnog štiva? Najbolje da ih odmah obaveže na izbornu šutnju! 

   – A da ti malo zašutiš na tu temu? Koga danas uopće pucaju bilo kakvi izbori?! 

   – Vidiš da pucaju Karamarka i ove njegove koji kukaju da u opatijskoj klauzuri nisu donesene nikakve velike odluke, niti se razgovaralo o kandidatima, iako je većina sazvanih očekivala upravo to. 

   – Pa nije Karamarko pao s grane da svojim stranačkim drugovima otkriva koga će umjesto njih kandidirat na izborima! 

   – Kad je tako pametan, bolje mu je da prije izbora i ne otkriva tko su mu kandidati. 

   – Nego kad će ih otkrit: kad prođu izbori? 

   – Upravo tada, jer drugačije i nema šanse. Dakle, čim se prebroje glasovi, Karamarko svakog pobjednika proglasi dobitnim kandidatom HDZ-a i eto sreće, eto veselja, eto trijumfa, eto smisla klauzure!