– Jesi mi to i ti došao širit paniku i dezinformacije? 

   – Nije dezinformacija. U novinama piše da je bomba bila i pred katedralom. 

   – Kakva bomba? 

   – Bomba u navodnicima i u Večernjakovom naslovu. Evo vidiš: »Braćo gejevi, ‘bombu’ pred katedralom ipak niste užgali!« 

   – A kakvu su to bombu donijela Večernjakova »braća gejevi«? 

   – Pitaj Večernjakova pirotehničara Darka Pavičića. On kaže da »provokacija nije uspjela« i da »’bomba’ pred katedralom nije eksplodirala«. I kaže da »zacijelo ima razočaranih i tužnih što se nije dogodio nekakav incident i što nije bilo razbijenih glava«… 

   – Čovjek je u pravu. Oni što su pred katedralom pokazali spremnost da se fizički obračunaju s onima koji su se tu došli ljubit, sasvim sigurno žale što ih je policija spriječila u naumu da razbiju poneku glavu. 

   – Ma ne misli Pavičić na one što su urlali »Ubij, ubij, ubij pederaaaa, pederaaaa, pederaaaaa!« i što su »braću gejeve« gađali upaljačima i jajima. 

   – Nego misli na one što su se ljubili i što nisu izvikivali nikakve ubilačke parole? 

   – Ima bit da misli baš na njih. Kaže da je »cilj organizatora prosvjeda ‘Ljubi bližnjega svog ispred katedrale’ bio diskreditirati Katoličku crkvu i katolike u Hrvatskoj kao nazadne i divlje, srednjovjekovne i netolerantne«, ali da im to nije uspjelo. 

   – Je li on to hoće reći da je prosvjed protiv crkvene homofobije i transfobije, govora mržnje i progona LGBT građana i građanki Hrvatske ustvari bio organiziran s namjerom da se njegovim sudionicima porazbijaju glave? 

   – Po njemu je to njihovo prosvjedno ljubljenje na Kaptolu predstavljalo »ozbiljnu provokaciju, čija je iskra doista mogla zapaliti požar«. 

   – Kakav požar? Požar strasti? Šta se prepao da će se i oni zapjenjeni urlatori počet ljubit, umjesto da dobacuju uvrede i prijetnje, i da bacaju jaja i upaljače? 

   – Ne misli on na njih kad kaže da je požar mogao buknut »upravo zato što su se ‘korifeji’ tolerancije, zapravo, na malom kaptolskom platou pokazali kao najnetolerantniji dio društva, a time potencijalno i najopasniji«.

   – Ako taj Pavičić stvarno piše to što mu ti pripisuješ, onda je Hrvatska najsigurnija i najsretnija zemlja na svijetu. 

   – A po čemu to, molim te lijepo? 

   – Po tome što su joj najveća opasnost ljudi koji se ljube. 

   – Nemoj ti, trafikant, Pavičićeve riječi svađat s njihovim autorom! On zna da upravo ti što se ljube pred katedralom predstavljaju najveću opasnost za Hrvatsku. 

   – Zato što se ljube ili zato što ne pozivaju na ubijanje onih koji se ne ljube? 

   – Zato što su dio »kampanje koja mora uzdrmati temelje najsnažnije i najuglednije institucije u hrvatskom narodu, a to je Katolička crkva, za koju se zna da je posljednji bedem za obranu obitelji«. 

   – I onda tu tako snažnu i tako uglednu instituciju moraju branit maloljetni nasilnici, da se vidi šta su naučili na vjeronauku? 

   – Nemoj sad sve svaljivat na maloljetnike. Na obrambenom bedemu »najsnažnije i najuglednije institucije u hrvatskom narodu« bilo je i zabrinutih roditelja i ratnih veterana… 

   – I obiteljskih nasilnika poput onog Dražena Keleminca. I maskota hrvatskoga katoličanstva poput predsjednika velikomađarskoga HČSP-a Josipa Miljka – čija bi teološka promišljanja kao naprimjer ono da »ateizam nije samo hendikep«, već da je »ateizam negacija samoga sebe, jer ateist ne može spoznati razlog svoga postojanja, a već po tomu je ograničene spoznaje« – trebalo izučavat na Gregoriani, ili onog Merčepovog ratnog pajdaša Zvonimira Trusića… 

   – Sve je to Hrvatska, moj trafikant… 

   – Da, čuo sam. Urlali su pred katedralom »Hrvatska, Hrvatska!«, a kad su to isto počeli skandirat i ovi što su se došli ljubit, onda su im ti velehrvati odvratili »Vi niste Hrvatska!« i poručili im »Idite u Beograd!« i »Idite u Rusiju!« 

   – Pa poslali su ih na pravu adresu, gdje su »braća gejevi« još omiljeniji nego u Hrvatskoj… 

    – Jesu li te to opet krenule budalaštine, trafikant? 

   – Ma pitaj sve te kaptolike šta fali Hrvatskoj, pa ćeš čut… 

   – Šta ću čut? 

   – Da joj fale Dačić i Putin.