– Da si ono odmah demantirala! I to osobno! 

    – O čemu ti, čovječe, govoriš? 

    – Ne pravi se naivna! Govorim o onome u Globusu. 

    – Nemam ja vremena za novine. 

    – A imaš vremena izjavljivati da sam dvolični podlac? 

    – Nisam ja ništa izjavila. 

    – Pa i ne piše da si ti izjavila, nego izvor blizak tebi. 

    – I što ja imam s tim izvorom bliskim sebi? 

    – Pa bliskost, valjda… Otkud ja znam što ti imaš?! Ali bi bilo poželjno da imaš osjećaj odgovornosti i da to demantiraš. 

    – A zašto ne zatražiš demanti od izvora? 

    – Razmišljao sam i o tome, ali sam se sjetio da nemam pojma tko je taj izvor. 

    – Nemam ni ja. 

    – Najlakše je pilatovski oprati ruke, a to što se mene naziva dvoličnim podlacem, to – je li – nije tvoja briga… Tebi je to posve u redu. 

    – A tebi je u redu što mene kriviš za izborni poraz? 

    – Nisam ja tebe okrivio. Ja sam samo kazao da je onaj tko je izabran za čelnika stranke po ustroju odgovoran za sve što je dobro i što je loše. 

    – Ma nemoj! A ja, vidiš, mislim da nijedna stranka, pa tako i naša, nije jaka samo koliko je jako vodstvo. I ne ovisi stranka o tome tko je na njenom čelu, već je jaka koliko je jako članstvo. To sam, ako te zanima, stvarno izjavila i iza toga stojim. 

    – Hoćeš reći da bi članstvo, a ne vodstvo, trebalo podnijeti ostavku? 

    – A ti bi ostavku? Pa zašto odmah ne kažeš, nego podlo okolišaš i igraš dvostruku igru?! 

    – Uhvatio sam te: evo sad si rekla da sam dvolični podlac. Izvoli to smjesta demantirati ili se vidimo na sudu! 

    – Baš bi me veselilo da me tužiš. Živo me zanima tko će me osuditi zbog toga što te nisam nazvala dvoličnim podlacem. 

    – Ali ja ću te tužiti zato što si me nazvala. 

    – Nažalost nisam. I sam si rekao da je to izjavio nekakav izvor. 

    – Kojemu ti očigledno daješ za pravo. 

    – Daj, ne gnjavi! Pročitaj što piše. 

    – Piše da me smatraš dvoličnim podlacem. Evo na naslovnoj. 

    – A što piše u naslovu teksta? 

    – Da me smatraš podlacem. 

    – Da mi je znati gdje se izgubila dvoličnost… A što piše u samom tekstu? 

    – Da je tvoj odnos sa mnom napet. 

    – I ti sebi umišljaš da je stvarno takav? I što još piše? 

    – Da zašto ja nisam otišao kad sam izgubio na predsjedničkim izborima. I da sam poslije Tuđmanove smrti otišao iz HDZ-a u HIP. 

    – Pa zar nisi, vjerni moj Andrija? 

    – A ne smeta ti što je u HIP-u bio i Miroslav Tuđman? To nije smetnja da ti sada bude stalno u pratnji. 

    – Jesi li ti to ljubomoran? 

    – Na koga? Na Miroslava? 

    – Možda na njega, a možda i na mene. 

    – Ti to stvarno hoćeš reći da sam ja dvoličan? 

    – Ne, nego sebi doličan.