– Na čemu ste to vas dvojica, rane ti blažene?! – Na ljestvama, gospodine Dado, vidite valjda. – A šta ćete na ljestvama? – Pa jeste li jutros rekli da uđemo u svaki stan i u svaku kuću? – Jesam, al nisam da ulazite kroz prozore i balkone. Mi smo HDZ, nismo razbojnici. Mi dolazimo ko ljudi, pristojno, na vrata. Kuc-kuc, zvon-zvon, dobra večer. Ajde silazite s tih ljestava, da se dogovorimo šta ćete i kako ćete!
– Evo odma, gospodine Dado. Znači da idemo ravno na vrata? – Na vrata, neću stoput govorit… Ma ne sad odma, najprvo dođite kod mene, da isprobamo kako ćete djelovat po kućama. Znači, rekli smo: kuc-kuc, zvon-zvon, dobra večer. Šta stojite i blejite u mene? Neću samo ja govorit. – Gospodine Dado, a šta ćemo s ljestvama? – Skloni mi ih s očiju, da vas ja ne sklonim obojicu! Šta će ti ljestve, ako smo kazali da idemo na vrata?! – Pa za slučaj da nikoga ne bude u kući. Ili da nam neće otvorit. – Vi, Bog vas ubio, niste normalni!
– Sad mi nismo normalni zato šta ste vi rekli da će HDZ ući u svaki stan i u svaku kuću. I zato šta smo se odma uvatili posla. – Ajde ne prtljaj, nego dolazi vamo! Znači, ja sam domaćin, vi ste naši ljudi na terenu. Došli ste na moja vrata, da sad ne ponavljam ono kuc-kuc, zvon-zvon, to ste valjda svatili. Ajmo, šta ide dalje? – Dobra večer, gospodine Dado! – Ma nisam ja sad Dado, topuzino jedna! Ne dolazite meni u kuću, već kod nekog običnog građanina, jel to jasno?! Ako je jasno, šta onda kažete? – Kažemo da nam je jasno. – Poludit ću s vama! Šta kažete kad dođete nekome u kuću?
– Dobra večer! – Hvala Bogu dragomu da ste svatili. Onda ja kažem: kojim dobrom, dobri ljudi? Šta sad vi kažete? – Evo mi došli izvršit predizborno obećanje da ćemo ući u svaku kuću i u svaki stan. – Čije obećanje? – Pa vaše, gospodine Dado… – Nisam ja sad gospodin Dado, zvekane! Ja sam obični građanin, ukućanin, ja sam sad svi ukućani koliko ih ima, i kojima trebaš objasnit da dolaziš izvršit predizborno obećanje HDZ-a. Ajde, recimo da ste to svatili. Šta ide dalje?
– Dragi ukućani, vi ste pametni ljudi i čestiti Hrvati, i vama je jasno da je gospodin Đuro Perica u pravu kad kaže da je ova istraga protiv HDZ-a predizborni prdež crvenih fakina, da je HDZ isto šta i hrvatski narod, i da protiv njega ne more bit istrage. Zato uzmite najpotrebnije stvari i odma se zaputite prema Bleiburgu!
– Kakvom Bleiburgu? Kakve to gluposti govoriš? – Dragi ukućani, vi znate da naš odvjetnik Gredelj ovaj progon HDZ-a naziva političkim Bleiburgom. Budući da je HDZ isto što i hrvatski narod, onda je svakom poštenomu Hrvatu mjesto na tomu Bleiburgu. Šta me gledate? Ajmo, uzimaj stvari i put pod noge!
– Jesi li ti normalan?! Šta me guraš?! O kakvom Bleiburgu prdeljiš? – Je li ti to, ukućanine, hoćeš reći da nisi dio hrvatskog naroda? Da ti ne bi sa svojim narodom na Bleiburg? – Ne guraj me! Nisam ti ja ukućanin, ja sam Dado Milinović! – Neš se ti meni izvuć ko Antiša Pavelić onda! Ajmo, pravac Bleiburg! Pozvali ste, pa sad i vodite!
