– Barba Joža, blažene oči koje vas vide!

   – A šta se ti, sinko, tako veseliš? Je li zato što su me zatvorili ili zato što misliš da je ovo četrdeset peta, pa da sam te doš’o oslobodit?

   – Ma božesačuvaj, barba Joža, da me vi dolazite oslobađat.

   – A šta, je l’ nešto ne valja kad ja idem oslobađat?

   – Ma nemojmo sad o tome, barba Joža. Ja sam zapravo htio reć’ da ste se vi u svojoj karijeri dosta naoslobađali.

   – Nikad dosta, sinko moj, nikad dosta. Vidiš ti šta je ovo na svijet došlo: valja nama opet u šumu.

   – Nemojmo u šumu, barba Joža, k vragu i šuma!

   – A šta ti, sinko, imaš protiv šume? Ah da, ti si od onih što ne idu šumom, nego bježe drumom. E, sinko moj, da sam te ja hvatao, ne bi ti druma vidio, niti bi pao u šake Nijemcima.

   – Ali, barba Joža, nisu mene uhvatili Nijemci nego Austrijanci.

   – Isti vrag. Barem te nisu uhvatili kvislinzi k’o mene.

   – Nema više kvislinga, barba Joža. Rat je odavno završio.

   – Nemoj ti meni, dečko, pričat o ratu. Nisi ti rata vidio.

   – Kako nisam, barba Joža?! A tko je pregovarao s Mladićem?

   – Domaći izdajnici, sinko, domaći izdajnici. Da je Tuđman mene pustio da pregovaram, tog Mladića ne bi ni bilo. Završio bi k’o četnici četrdeset pete.

   – Mislite: kao ustaše i domobrani?

   – Mislim: k’o svi redom. I šta ti, dečko, uopće znaš o ratu? Ti se tada nisi ni rodio.

   – Kako nisam, barba Joža? Pa vidite da me optužuju da sam ratni profiter, a ja s tim nemam nikakve veze.

   – Pa šta ja govorim, sinko, nego da ti nemaš veze s ratom i ratovanjem?! Čuj, tebe optužili da si ratni proleter… Nego, kažider ti meni o čemu smo ono razgovarali?

   – O ratu, barba Joža.

   – Ma kakav rat, sinko… O čemu smo ono počeli, pa mi je misao odlutala… Jebemti godine! Kad meni misao odluta, ne bi je OZNA uhvatila… Sjećaš li se ti, sinko, o čemu smo počeli? Šta si ti ono rek’o kad si me vidio?

   – Da blažene oči koje vas vide, barba Joža.

   – E, da… Šta se ti, sinko, toliko veseliš? Zato što starca na štakama vidiš u zatvoru?

   – Pa i ja imam štaku, barba Joža, evo vidite… Bischoff und Bischoff, najnoviji model, sa Michelin Energy Saver gumom na vrhu. A koje su vaše? Ne izgledaju mi kao dizajnerske…

   – A nisu, nisu za dizanje, nego za hodanje. Znaš, sinko, ja ti bez štaka ne mogu mrdnuti.

   – Ne mogu ni ja. A ovi ovdje se rugaju. Čim izađem na hodnik, cijeli Remetinec urla: »Zig-zag, Medveščak!« i »Heja, heja, Medvjedi!«. Zato vam se i veselim, barba Joža, da više nisam jedini sa štakom.

   – Ti se to, sinko, veseliš što će i meni urlat? Kakve ja veze imam s medvjedima? Nisam ja onaj, kako se zove, Vidošević…

   – Ma ne misle oni, barba Joža, na prave medvjede. »Medveščak« vam je hokejaški klub, a njih naše štake valjda podsjećaju na hokejaške palice, pa se, eto, rugaju.

   – A šta ono sad viču?

   – Nešto o mravima… Aha, »Mravi«, shvatio sam. Tako vam zovu Karamarkov košarkaški klub.

   – Što to sad hoće reći, sinko?

   – Da i u košarci postoji reket.